ПАРОВИЋ: Уз помоћ Динка Грухоњића, Вучић покренуо блицкриг и „војвођански фронт“

20:46 29.03.2024.

На двадесетогодишњицу од мартовског погрома Срба на Косову и Метохији, Александар Вучић је поново злоупотребио децу у циљу пласирања своје безобзирне личне пропаганде. Не марећи што стоји испред малишана од којих неки одрастају у гетоу окружени бодљикавом жицом, он је пред камерама изрекао нешто што превазилази чак и нањниже стандарде на које нас је до сада навикао. Наиме, без да је трепнуо или било којом гримасом или покретом тела показао да му је неугодно, Вучић је српску јавност обавестио да ће по свему судећи тзв. Република Косово постати чланица Савета Европе. При томе је објашњење за тај нови дипломатски дебакл потражио у својој доброти и наивном веровању да су и други људи исто тако добри као што је он, подсећа колумниста др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Иначе, то је новина у његовим наступима имајући у виду да је до сада за разне издаје и продаје националних и државних интереса на Косову и Метохији углавном кривио бившу власт, а у појединим моментима кривце је налазио и у кнезу Лазару. Након пријема у Савет Европе за потпуно заокруживање процеса прихватања косовске независности и успостављање добросуседских односа у пуном обиму, остало је само да се у Београду и Приштини отворе амбасаде и да се размене дипломатске мисије. А имајући у виду већ споменуту и надалеко чувену Вучићеву доброту, не треба сумњати да ће и то бити спроведено.

Приликом боравка српског патријарха Порфирија у Сједињеним Америчким Државама од стране једне утицајне групе људи му је предочена понуда по којој ће СПЦ добити пуну заштиту и гаранције за највредније манастире и део цркава на Косову и Метохији, а да ће све то бити институционализовано кроз потписивање уговора између Епархије рашко-призренске и владе тзв. Републике Косово. Овакву могућност је као ледоломац недавно јавно обзнанио бивши премијер Црне Горе, Дритан Абазовић.

Ово наглашавам као важну информацију имајући у виду да је управо Абазовић био одабран од стране Александра Вучића и Синода СПЦ да он буде тај који потписује „темељни уговор“ којим је регулисан правни статус наше цркве у Црној Гори. Наш Патријарх је такође дипломатски замољен да се СПЦ не меша сувише у политичка решења везана за статус Косова и Метохије, а поготово да не предузима никакве акције које би личиле на чувене литије које су са власти после више од тридесет година обориле Мила Ђукановића.

Навијачке групе су у превирањима тако да је добро плаћеним и строго контролисаним вођама све теже да одржавају поредак и не мешање навијача у политичка дешавања у земљи. Међу навијачима Партизана је већ ситуација таква да је остао још само корак до тога па да почну организовано да излазе на уличне протесте, а од тога не може више да их одврате чак ни јавне претње које Вучић износи везано за то да ће да угаси једини преостали део, а то је кошаркашки клуб. Чак је недавно покушао да јавно и директно нападне Жељка Обрадовића, а уз то је наредио да се максимално одлаже потписивање новог уговора са популарним Жоцом, иако је он јавно изнео став да жели до пензије да предводи „црно беле“.

Међутим, много већи проблем по власт представља то што су и навијачи Црвене звезде пред пуцањем и на корак од тога да се и севером проломи: „Вучићу педеру!“. То би се већ и догодило да вођама није стигла дозвола са врха да крену да промовишу политичке пароле, али на начин на који се то ради у емисији „Актуелности“, дакле без спомињања Вучића већ критике општих места. Но, таква ситуација не може да се одржава предуго тако да је само питање времена када ће неко из те масе да покрене лавину.

Нови Сад као и читава Србија недељама прате судбину једне мајке, Ане Михаљице и њена три сина, Михаила, Гаврила и Рафаила. Троје малолетне деце Ценар за социјални рад је одузео из мајчиног наручја и привремено их сместио у сигурну дечију кућу, а са образложењем да су деца занемарена и запуштена. Пошто народ није баш поверовао у овакво образложење, а услед општег неповерења у институције, избили су чак и немири испред Центра за социјални рад јер су грађани хтели да помогну мајци да дође до своје деце.

Иначе, разлога за неповерење у одлуке ове новосадске институције има и превише јер је примера ради једна од службеница која је директно учествовала у процесу одузимања деце Ани Михаљици, свом супругу својевремено наместила игру услед које је изгубио родитељско право, а на крају завршио и у затвору иако је реч о бившем припаднику специјалних јединица који је увек био означаван као примеран службеник.

Читава ситуација везана за те бројне законе и уредбе по којима је могуће веома лако некоме одузети децу отворило је и низ јавних питања која се јасно адресирају на актуелну власт јер је у њиховом мандату усвајана легислатива. Иако су се својски потрудили преко својих спавача које су убацили у читаву причу да за читаву ситуацију оптуже „систем“ и „међународну заверу“ ипак је читава ситуација наштетила режиму.

Отуда се сада јако пуно ради да се читав случај гурне у контролисане токове како би се мајка припремила да у једном тренутку лично од Александра Вучића добије вест како ће јој деца бити враћена. Сетимо се да је слична ситуација била и у случају Ђорђа Јоксимовића који је медијски злоупотребљен да се слика са председником, а на крају сви закони који су омогућили да се њему, Ани Михаљици и другим родитељима деца одузимају су остали и даље на снази.

У току прошле године се могло прочитати у медијима како је Џорџ Сорош значајно смањио средства којима се финасирају бројни пројекти тзв. невладиног сектора и онога што се колоквијално зове независни медији. Слична ситуација се има и са другим фондовима који су били издашни дуги низ деценија уназад. Њихови клијенти су из тог разлога дошли у ситуацију да се морају много грчевитије борити за финасије, што им је значајно подигло нервозу.

Нови урбанистички план насеља Лиман у Новом Саду предвиђа да се недалеко од улаза на купалиште Штранд изгради меморијални комплекс посвеђен жртвама „Новосадске рације“. У оквиру тог комплекса планира се и црква, а што би био први верски објекат у том делу града познатом по томе што је у потпуности грађен након Другог светског рата и сходно томе није имао планиран простор за цркву, а и житељи су били и још увек су идеолошки гледано блиски идејама комунизма или у најмању руку атеизма и секуларизма.

Овакво урбанистичко решење је пробудило политичке духове и започети су обрачуни у којима су на једној страни напредњаци и Српска православна црква, док су са друге стране махом анархо-либералне политичке и друштвене групације које су успеле да анимирају део житеља Новог Сада да их подрже у активној борби против изградње цркве на Лиману.

И овде сада долазимо до поенте читаве приче и разлога због којег сам намерно направио доста широк увод. Наиме, испоставило се да је доношење урбанистичког плана за део насеља Лиман у Новом Саду значило отварање „војвођанског фронта“. Наслоњени на тему изградње цркве код Штранда, на некаквом скупу левичара у Дубровнику, бивши председник и садашња председница Независног друштва новинара Војводине, Динко Грухоњић и Ана Лалић имали су излагања која су додатно распламсали читаву причу. Наиме, Грухоњић је устврдио да је Војводина отета од стране људи који беже из Републике Српске пошто знају да им тамо нема живота због свега што су радили, док је Ана Лалић устврдила како се врши посрбљавање Војводине и да изградња цркви служи томе.

Овако набачену лопту су одмах прихватили Вучићеви кербери и очас посла је започет викенд рат на Пинку и Хепију у којем су се као на траци ређали професионални заштници српства да нас одбране од исто тако професионалних нападача. Тако да је тренутно ситуација на „бојишту следећа“, Вучић је добио потврду да је покрет за одбрану народа и државе нужност и да непријатељ не спава, такође омогућено му је да пошаље поруку да грађани не би требали пуно да се баве Косовом, јер је сада проблем на северу.

Српска православна црква је добила тему у којој се налази у улози жртве и прогоњене стране чиме се добија одличан алиби за не изкашњавање око Косова и Метохије, али и случаја Ане Михаљице и генерално бројних социјалних тема. Из тог разлога су се и састали патријарх Порфирије, Вучић и Додик и уз вино и вечеру у екслузивној винарији „Шапат“ договорен је како су навели историјски Васкршњи сабор на којем ће се свим непријатељима српства послати порука да се не надају пуно.

Навијачи такође добијају тему и оправдање пред групом због чега не нападају Вучића, наиме они кажу да бране државу и да нема подела док је Отаџбина нападнута. Сличан алиби добијају и разна друга лажна патриотска удружења и појединци. Ана Лалић, Динко Грухоњић, Аида Ћоровић и други представници тзв. цивилног друштва такође добијају улогу жртве и прогоњених, а што је на цени и на шта се могу узети лепе донације чиме они превазилазе кризу насталу услед смањења фондова.

Речју, отварањем „војвођанског фронта“ су практично сви на добитку. А када је таква ситуација јасно је да је по среди координисана акција. И да. Апсолутно тврдим да су сви побројани актери у договору и да нам се попут хијена смеју негде из прикрајка. А све ово пишем у нади да ћу помоћи грађанима који не прате политику темељно да се не упецају на овакве подвале, већ да на сваки начин раде да демаскирају преваранте и да их ускоро све заједно склонимо са политичке и јавне сцене. Вала доста нас трују ево већ деценијама!