Прочитај ми чланакБез обзира како се прича у вези с протестима у Србији заврши, они су здраво проветравање и најздравија појава у друштву у последњих пет или шест година, каже новинар листа Време Теофил Панчић. Он додаје да оно што Вучић најбоље зна да ради су политичке кампање, али да је по први пут натеран да крене у неку од њих, а да је и није планирао.
Новинар редакције листа Време Теофил Панчић, овогодишњи је добитник награде Фондације Тања Петровић за изузетан допринос афирмисању културе и уметности у медијима, која ће му бити уручена у четвртак, 28. фебруара, у Југословенској кинотеци. Фондација је основана у знак сећања на прерано преминулу Тању Петровић која је као новинар, уредник и аутор у редакцијама културе, издавачким кућама и као градски секретар за културу, свој професионални живот посветила овој области и њеном медијском промовисању.
Панчић је у Новом дану рекао да му то признање веома годи.
„Образложење награде је за мене ласкаво, не знам, вероватно сам последњи који о томе треба да се изјашњава, али разуме се да ми је драго. Ова награда има посебан значај из неког разлога, прво – само име Тање Петровић, која ми је била другарица, сарађивали смо много. Други разлог су људи који одлучују о награди, а трећи су претходни добитници. А оно што волим да истакнем је да је то награда за промоцију културе у медијима, што је прилично јединствено у данашње време“, казао је Панчић у Новом дану.
Како је рекао, ово није неко време које је наклоњено култури.
„Ја сам припадник оне генерације којој је било нормално да пола неких новина буде посвећено култури, па ово хипокомерцијално време, нешто нам ту не годи, али за онога ко зна шта хоће, има довољно медијског садржаја“, рекао је Панчић.
На питање колико данас има критика прилика, а колико навијања, Панчић каже да мора да се „буде негде између ако се жели да сачува веродостојност“.
„Ту морате да бродите негде између, ако желите да сачувате неку веродостојност. Разуме се да има много, и када се пише о политици, и култури, и у критикама, разних фактора дистракције, могу да се увуку и приватне и идеолошке блискости, а треба да будете објективни. Нико не може да каже да је 100 одсто изван ситуације, али је ствар елементарне коректности да будеш што објективнији“, казао је Панчић.
Пуно је, међутим, оних најгласнијих, који нису у стању да кроз рационалне аргументе бране своје ставове.
„Увек су они најгласнији, увек морају да вичу. Некад се викало на један начин, данас на други. Некад је вика долазила из неких централних комитета, данас из неких таблиода, сумњивих телевизија. Свака епоха има своју вику, али та ларма увек постоји. Има друштва која су срећнија, али ми готово и да не памтимо време када нисмо били изложени таквом третману“, казао је Панчић.
И није, каже, проблем у подељености у друштву, она је по њему нормална.
„Свако друштво мора да буде подељено, погледајте Велику Британију, рецимо, која је подељења око Брегзита. Проблем је ако људи који имају моћ почну да третирају један део друштва као да је на правој страни, а оне друге као нелегитимне. Проблем код нас, у последњих пет, шест година је обнављање ауторитарне структуре у којој се делимо на правоверне и кривоверне. А кривоверни су сви они који заступају становиста која су у супротности са оним сто се прописује са оних званичних приповедаоница“, каже гост Н1.
Како је рекао, политика је увек произвођач и експлоататор подела.
„На крају крајева, увек се суочавамо с тим да је политика изнад свега. Зато не можете да наступате у јавности, и кад сте уметник и новинар…смешни су ми они који кажу ‘ја не желим да се бавим политиком’, бавити се политиком не значи бити у странци, али свако учешће у јавном животу, куда идемо, шта смо, јесте у својој бити политичко“, каже Панчић.
И позоришна представа и филм и романи, додаје, имају неки политички елемент.
„А овде се од политике као појма бежи, као да је то нешто страшно, нешто прљаво, нешто што ако се спомене ‘П’ од политике, треба да идемо да се окупамо. Све то иде на руку владајућој класи. Они полазе од тога – ми смо Богом дани да се бавимо политиком, а ви немојте да се много петљате, немојте да мислите о томе“, казао је Панчић.
Према његовим речима, људи на власти нису увек кривци за све, али су они по природи ствари, као носиоци главног удела у политичкој и медијској моћи, ти који диктирају тон у једном друштву.
„Када имате на власти политику која је толерантна, плуралистичка, имате и мирнију ситуацију у друштву. Ако имате неку власт која се конфронтира са свима, у региону, у свету, као Милошевићева деведесетих година, не можете имати здраву ситуацију у друштву. Данас имамо све то, само минус рат. Нама са врха држава се грађани, јавне личности, људи који измичу владајућој шеми, називају олошем, издајницима, лоповима“, наглашава новинар Времена.
О Косову могућ само дијалог – о последицама
Косово је, каже, тема за себе.
„Моје мишљење је да је унутрашњи дијалог о Косову имао смисла пре 20 или 30 година, данас можете да имате само дијалог о последицама, како ту причи затворити уз најмању могућу штету. У основи, тога нема, дијалог је у траговима…Нико није успео да прекорачи онај праг и учини нешто радикално, а не верујем да ће то урадити и ова владајућа гарнитура, иако је била потпомогнута доласку на власт уз обећање да ће то бити њега главна политича агенда“, каже Панчић.
Према његовим речима, Косово се овде најмање 30 година уназад искоришћава као једна врста батине за неистомишљенике.
„Када год хоћете да кажете нешто о унутрашњем уређењу, каже се – пустите то, сад се бавимо Косовом. Постоји псеудонационални аргумент који ће да нас држи у покорности. А свако друштво, па и Србија, мора да уређује властито двориште – тамо где твоја држава може да постави судију, полицајца и порезника, то је твоја држава, ако то не можеш, то није твоје“, казао је.
Говорећи о грађанским протестима у градовима широм Србије, Панчић каже да је и он „један од пет милиона“, и да иде на протесте.
„Ја сам њихов учесник. Не знам колико могу да будем објективан. Али, мислим да без обзира на то како се та прича заврши, ово је јако здраво проветравање. Ово је најздравија појава у друштву у последњих пет, шест година, јер смо били нека врста, и даље смо, заробљеног друштва, узурпиране државе, коју је једна клика људи, од Вучића до сарадника, узаптила и држала под стакленом звоном. Нигде нисте могли да кажете нешто што би било другачије. То је у једном тренутку морало да пукне, повод је могао да буде овај или онај“, казао је гост Н1.
Када дође до таквих ствари, до физичког насиља, као оно над Борком Стефановићем у Крушевцу, пале се црвене лампице, каже Панчић.
„То је елементарна самоодбрана, не само поједнца, него и друштва“, додаје.
Важна подршка академске заједнице протестима
Панчић наглашава да „осим чињенице да десетине хиљада људи излази сваке суботе на протесте“, оно што је можда и важније је, каже, петиција људи са универзитета.
„Када имате чињеницу да 1.500 људи именом и презименом, титулом, стажом, каже да је ово и овакво стање неподношљиво, то није нешто што не можете да отпишете на партикуларне интересе, политичке групације“, каже.
Покушаје дискредитације, попут изјаве министра Шарчевића, да ту нема битних имена, Панчић назива неуким и примитивним, и додаје да ће их бити још.
О Споразуму с народом Панчић каже: „То мало популистички звучи, некако је пропагандни штос политичке групације из опозиције. Нисам да потписао. Та врста маркетинга ми није претерано занимљива. Мораће много озбиљније да се разговара о томе једног дана“, казао је.
У протесте ће, додаје, једног тренутка морати да се укључи и опозиција.
„Не може ниједан појединац, нити политичка партија да преузме овај протест, урадили би штету и себи и друштву. Нисам од оних који желе да их опозиција да преузме, али нисам ни од оних који говоре да политичке партије не треба ни на који начин да учествују у протестима. То је детињаство, утопистичко веровање. Покажите ми ту земљу у којем је то могуће. То је, разуме се, илузија“, нагласио је Панчић.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Да ли закон важи само за оне који не припадају овом режиму? https://t.co/wYNkiCIo8j
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 27, 2019
Оно што Вучић најбоље зна су – кампање
О кампањи председника Србије „Будућност Србије“, Панчић каже: „Да нисте рекли ‘Кампања за будућност’, јер ко ће више да разликује те кампање. Мислим да је тај човек у перманентној кампањи од 2012, неко би рекао од 1993, кад смо чули за њега. Не видим да он нешто друго ради осим нешто што одлично зна, а то је да прави кампање и да из њих извлачи максималну добит за себе и своју странку. Не видим разлику ове и претходне, осим једног детаља – да је он сад први пут натеран у ову кампнају, да ради дефанзивно ово, нешто што му није било у плану“.
„Вучић се у ових 6,7 година на власти размазио, успео је, веома ефикасно, бруталним медотама, да до те мере изолује тачке отпора, да је имао сваки разлог да верује да може да тера доста овако. Неки су се, ипак, преиграли из његовог друштва, дошло је до тог физичког напада, и добили су реакцију која далеко превази оно што су могли да очекују. Први пут су у дефанзивној позицији. Дошло је, што се каже, до почетка друштвене динамике која указује на оно што се назива – почетак краја једне власти“, рекао је Панчић.
Сергеј Трифуновић и не треба да буде „конфекцијски политичар“
На питање шта мисли о новом председнику Покрета слободних грађана Сергеју Трифуновићу, Панчић каже да му „треба дати 100 дана“.
„Мора му се дати тих 100 дана. Мислим да Сергеј, далеко да желим да му делим савете, да он треба да нађе баланс између онога што јесте…Не мислим да треба да се преобрати у уштогљеног типа с краватом, јер он не би био више Сергеј. Зашто бисмо имали још једног конфекцијског политичара, изгубили бисмо једног сјајног, не само глумца, него и једну специфичну, интелигентну, жовијалну, драгоцену јавну личност, да бисмо добили једног конфекцијског политичара. То нам не треба. А с друге стране, мора да свој вербални темперамент прилагоди својој улози. Не толико у овим јавним наступима, колико у тим фамозним твитовањима. Али претпостављам да ће с неким протеком времена, све доћи на своје“, казао је гост Н1.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
