Rumunski parlament izglasao je juče nepoverenje centralističkoj manjinskoj vladi premijera Ludovika Orbana, a za njegovo svrgavanje glasao je 261 poslanik. Ista situacija desila se u maju prošle godine u austrijskoj vladi, kada je izglasano nepoverenje austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu, i to desetak dana posle skandala oko video snimka lidera desničarske Slobodarske partije FPO Hajnca Kristijana Štrahea sa Ibice. S obzirom na sve skandale koji potresaju srpsku javnost u poslednje vreme, ne može a da se ne postavi pitanje, da li je ovaj scenario izvestan u Srbiji i kada?

Гласање о неповерењу румунској влади предложила је опозициона левичарска Социјадемократска партија, која покушава да се врати на власт након што је у октобру прошле године изгубила. Та странка је критиковала Орбана због покушаја да измени изборне законе пред локалне избора заказане за јун.

Прошле године у мају у Аустрији неповерење канцелару изгласано је гласовима Социјалдемократске партије и екстремнодесничарске Слободарске партије ФПО, чији вођа је био приморан да поднесе оставку са места вицеканцелара и шефа странке после објављивања компромитујућег видеа.

Имајући у виду потезе румунских, односно аустријских парламентараца, којима треба „скинути капу“ због својих поступака, мора се поставити питање – како се и зашто, после свих афера и скандала (Крушик, Јовањица, плагирање доктората, куповина диплома) иста ствар не деси и у Србији?!

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић рекао је за Директно.рс да ми у Србији можемо само да сањамо о аустријском сценарију.

– Када је влада у Аустрији пала, није наставила да функционише у крњем саставу, а Себастијан Курц није наставио да влада том владом до наредних избора. Формирана је прелазна техничка влада чији је циљ био, и то у таквој једној Аустрији, да припреми нормалне демократске изборе, који су уследили неколико месеци касније. Ту техничку владу није формирао Курц, него је мандат прелазне владе од председника Аустрије добила председница Уставног суда Аустрије, што ће рећи да држава у којој постоје институције размишља на врло логичан начин – не може онај ко је већ власт сад да припрема изборе и да прави изборне услове и да евентуално организује кампању у којој ће он на неки начин монополисати самога себе – рекао је Миливојевић, а онда додао следеће:

– То је оно о чему ми у Србији можемо да сањамо. Код нас не да има назнака афере, већ афера аферу стиже и у њих су умешани највиши државни функционери. Ми, не да не процесуирамо било коју од тих афера, да тужилаштво каже ако има нешто да се каже, већ код нас председник Републике у функцији највишег државног тужиоца, првог судије Србије, па чак и првог полицајца Србије као фол те актере приводи на неке полиграфе, он их испитује на полиграфу, он очитава и анализира резултате полиграфа и на крају се појављује као неко божанство и каже „опроштено ти је, у реду је, ниси крив, невин си“, или још гору реченицу „не дам тога, не дам овога“. Ми то видимо годинама – рекао је Миливојевић.

Он каже да имају два пута за могуће решење ових проблема.

– Један је да нашег врховника нужда натера, а кад кажем нужда онда мислим на нужду звану – комесар за проширење, изасланик из Вашингтона, или из Берлина, а други су неко грађанско незадовољство – рекао је Миливојевић.

Политички аналитичар Зоран Стојиљковић за Директно.рс каже да је овакав сценарио искључен када се ради о Србији, јер је то могуће када се јако присутно незадовољство међу грађанима артикулише кроз одговарајућу понуду, и кад се равноправним изборним условима, или колико толико, условима постојећим за фер и слободне изборе артикулише нека алтернатива.

– Кад говоримо о овим претпоставкама мој одговор вам је јасан – то није извесна политичка перспектива, макар не у току ове године и пре краја 2021, 2022, кад ћемо имати председничке изборе и вероватно поново парламентарне изборе – рекао је Стојиљковић.

Izvor: direktno.rs

Oznake: Vlada, evropa, padaju vlade, Srbija