Прочитај ми чланак

ОСТАЛО ЈЕ, МАЊЕ-ВИШЕ, ВЕЋ ИСТОРИЈА: Деценија од „пуцања“ радикалског кумства

0

На данашњи дан пре десет година Томислав Николић је поднео оставку на функције у СРС и тиме отворио простор за стварање партије која влада већ шест година.

Како је тада објаснио, то је учинио пошто се противио директиви да чланови посланичког клуба СРС у Скупштини Србије, на чијем челу је био, не гласају за ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и Европске уније.

“Тачно је да сам поднео оставку. Руководио сам се принципом – једно је морал, а друго поштовање речи. На страначким органима је било договорено да посланици СРС гласају за Споразум о стабилизацији и придруживању уколико Влада Србије усвоји амандман радикала на предлог Закона о ратификацији тог споразума. Тај став сам непрекидно износио за скупштинском говорницом и успео сам да се изборим да Влада Србије прихвати амандман СРС. У четвртак сам дао обећање да ће посланици СРС гласати за ССП. Увече сам, међутим, добио налог да не гласају за споразум, што је била потпуна промена политике. Дао сам оставку указујући тиме да ја могу све да издржуим, али не могу и ово“, рекао је тада Николић.

Шта се све дешавало 5. септембра 2008. године, али и пре тога прочитајте у вести која је објављена у ноћи између 5. и 6. септембра те године на Б92.нет.

Николић је 7. септембра навео да неће вратити мандат и да ће остати посланик, а дан касније је оформио свој посланички клуб.

За њим су кренули тадашњи потпредседник Скупштине Србије Божидар Делић, Гојко Радић, Милета Поскурица, Добрислав Прелић, Ото Киш Мартон, Предраг Мијатовић, Јоргованка Табаковић, Мићо Роговић, Вучета Тошковић и Зоран Бабић.

„Нисам никога позивао, сами су долазили. Ми смо сви посланици, чланови Централне отаџбинске управе и са нама треба да се разговара, да видимо шта се дешва. Тражио сам да се странка определи за конгрес, руководство је то избегло и сада, када оволико чланова Централне управе формира свој посланички клуб, ваљда би требало сазвати Централну отаџбинску управу“, рекао је Николић.

Бурни дани настављени су председничким колегијумом СРС, на коме није присуствовао Александар Вучић, како је тада наведено, пошто је био на путу.

Лидер СРС Војислав Шешељ, који се тада налазио у притвору Хашког трибунала је овлашћења пребацио на Драгана Тодоровића, а покушаји СРС да се Николићу и његовим следбеницима одузму мандати су пали у воду, пошто је дотадашњи заменик председника странке навео да је “изгубио бланко оставке“, које су по добијању посланичких мандата потписали сви посланици СРС.

Недељу дана касније Николић је и званично објавио да напушта СРС и да покреће своју политичку опцију, а 14. септембра је објавио да је тадашњи генерални секретар СРС Александар Вучић такође напустио матичну странку.

 

Иако је Вучић чак најављивао повлачење из политике, до тога није дошло, а 21. октобра 2008. године Николић и он су покренули Српску напредну странку.

Остало је, мање-више, већ историја…