Pročitaj mi članakPoslanici koalicije "Srbija protiv nasilja" uputili su predsednici Skupštine Srbije Ani Brnabić predlog ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava u kom se predlaže da se lokalni i beogradski izbori održe istovremeno na jesen ove godine.
У документу који је послат Брнабић, наводи се се Република Србија налази у сложеној уставној кризи, која има своју међународну димензију, те да су избори у претходним годинама систематски раздвајани термини у којима се бирају скупштине јединице локалне самоуправе, те је стога њихов предлог да се одрже сви избори за јединице локалне самоуправе у истом дану, 2024. године.
„Избори за Скупштину града Београда и скупштине свих општина, градова и градских општина у Републици Србији одржаће се у истом дану најраније шест месеци од ступања на снагу последњег донетог законâ из става 2. овог члана, а најкасније до краја 2024. године.
(2) Народна скупштина донеће законе о изменама и допунама Закона о локалним изборима, Закона о избору народних посланика, Закона о јединственом бирачком списку, Закона о пребивалишту и боравишту грађана, Закона о финансирању политичких активности, Закона о спречавању корупције и Закона о Уставном суду.
(3) Органи града Београда, општина, градова и градских општина у Републици Србији који су обављали функције у тренутку ступања на снагу овог Уставног закона, настављају с радом до дана констититуисања скупштинâ града Београда, општина, градова и градских општина и избора извршних органа на основу резултата избора одржаних у складу са ставом 1. овог члана.”
У 2. члану наводи да се да овај Уставни закон ступа на снагу даном доношења на седници Народне скупштине.
Шта пише у образложењу предлога?
У документу који је опозиција упутила, наводи се да уставни основ за доношење Уставног закона о изменама и допунама Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије садржан је у члану 205. Устава, према којем се за спровођење промене Устава доноси уставни закон двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.
„Уставни закон за спровођење Устава је пратећи пропис којим се уређује прелазно стање, до потпуног успостављања нових института и конститутисања нових органа власти, у складу с променама устава. Отуда уставни закон не садржи опште одредбе, већ га чине појединачне норме о начину и роковима за спровођење појединих одредаба устава. Уставни суд Републике Србије такође је заузео став да Уставни закон за спровођење Устава има карактер прелазних уставних одредаба.
Међутум, државе могу наићи и на изазове у успостављању нових института и конституисању нових органа власти у времену које је ближе или даље од тренутка промене устава. Тада се доноси уставни закон о изменама и допунама уставног закона за спровођење устава у циљу превазилажења проблема употребом уставом оправданих процесних механизама. О томе постоје упоредни примери, попут искустава Црне Горе, Хрватске и Словеније“, наводи се у образложењу.
Даље се додаје је слична пракса виђена и раније у нашој земљи.
„Тако је непосредно након доношења Устава Републике Србије од 1990. године донет Уставни закон који је потом био девет пута мењан и допуњаван између 1991. и 1993. године. Примера ради, 1992. године, Уставним законом о изменама и допунама Уставног закона за спровођење Устава омогућено је одржавање истовремених превремених децембарских избора за народне посланике у Народној скупштини и за председника Републике, упоредо са изборима за савезне посланике у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије. Тиме се решавала уставна криза настала неучешћем политичких странака опозиције на савезним мајским изборима 1992. године. Поводом уставне кризе изазване неуспехом септембарско-октобарских председничких избора 1997. године, Уставни суд Републике Србије је заузео став да се уставна празнина у погледу рокова за одржавање избора за председника Републике у случају неуспелих избора не може уређивати законом већ само Уставним законом“, стоји у образложењу.
Сви избори на јесен
У предлогу који је опозиција упутила Брнабић, наводи се да је уставна криза која је актуелна сложенија и услед чињенице да је 28. фебруара 2024. ОДИХР (Оффице фор Демоцратиц Институтионс анд Хуман Ригхтс – Канцеларија за демократске институције и људска права) објавио извештај у вези с изборима одржаним 17. децембра 2023.
„У њему је, у првој приоритетној препоруци, наглашено да би неопходне измене законодавства требало иницирати довољно пре наредних избора кроз инклузивни консултативни процес заснован на широком политичком консензусу. У осталих шест приоритетних препорука ОДИХР инсистира на неопходним променама до којих хитно мора доћи у раду изборне администрације, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства унутрашњих послова, Агенције за спречавање корупције, Регулаторног тела за електронске медије, тужилаштва и судства. По истом принципу, и осталих 18 препорука адресирано је на органе законодавне, извршне и правосудних власти, укључујући и Уставни суд. Произлази да испуњење препорука ОДИХР-а, од 2024. године, али и од претходних година, подразумева најпре искрен и свеобухватан политички договор, превасходно образовањем радног тела Народне скупштине које ће чинити посланици власти, опозиције и представници цивилног друштва, да би се законски и подзаконски акти Републике Србије ускладили с међународним стандардима и добром упоредном праксом. Након тога следи њихова примена радом извршних и правосудних органа. Јасно је да је за тако свеобухватан захват у нашем политичком и правном систему потребно време, те да Уставом зајемчену сувереност грађана, право на слободне и једнаке изборе, и право на локалну самоуправу посредством слободно изабраних представника, није могуће остварити до 2. јуна или евентуално неког каснијег датума пре јесени 2024. године. С обзиром немогућност да се неопходне измене законодавства иницирају довољно пре наредних избора, на шта упућује прва приоритетна препорука ОДИХР-а, нужно је одлагање избора за јесен 2024. године„, наводи се документу.
Зашто је термин у јуну проблематичан?
Из коалиције „Србија против насиља“ напомиње се да су за 2. јун су расписани избори за Скупштину града Београда и да би крајем јуна требало да буду избори у 88 општина, градова и градских општина у којима су претходно одржавани 21. јуна 2020.
„Током 2026. године биће избори у 12 општина и градова у којима су претходно одржани 3. априла 22. Коначно, 2027. године ће бити избори у 64 града општине у којима су претходно били 17. децембра 2023. године“, наводи се у документу.
У документу се подсећа да се одржавање свих локалних избора у истом дану се подразумева у нашем уставном систему и доброј упоредноправној пракси, те да оно јасно проистиче из Закона о локалној самоуправи који допушта могућност распуштања скупштина јединица локалних самоуправа и одржавање ванредних локалних избора, а тиме и раздвајање термина локалних избора само у изузетним ситуацијама када скупштина није у могућности да дуже време обавља своје надлежности (члан 85).
„Штавише, Законом о локалној самоуправи успоставља се правило о редовним изборима, односно о одржавању свих локалних избора у истом дану. Њиме се прописује да мандат одборника проистекао из избора који су одступили од редовних, јер у јединици локалне самоуправе нису спроведени избори за одборнике или после спроведених избора није конституисана скупштина у складу са законом, траје до истека мандата одборника скупштина јединица локалне самоуправе изабраних на редовним изборима (члан 87 Закона). У Норвешкој и Португалу је чак законом прописана обавеза одржавања локалних избора у истом дану. У Републици Србији, у овом тренутку није јасно шта би се могло назвати редовним, а шта ванредним локалним изборима“, наводи се у тексту.
