Прочитај ми чланак

Оно кад мораш да доказујеш да ниси Муслиу: Није ми Фахри тата, ово је мој тата!

0

Данашњу политичку сцену у Србији не би могли да смисле ни Монти Пајтон, Неле Карајлић и сви комичари и надреалисти света.

Како смо дошли у ситуацију да нам оваква особа буде председник Србије, а на власти људи са дна каце, вероватно ће у будућности изучавати историчари, социолози и нарочито психолози.

Може ли баналније и јадније од најновије објаве Александра Вучића, који се уз сузе на Инстаграму обратио заједно са (званичним) оцем Анђелком у намери да медијске ударе на њега представи као ударе на државу Србију.

– Они политичари који су преко својих медија синоћ покушали да нападну породицу Вучић, нису напали само нашу породицу, нису напали моју мајку, супругу мога оца, мога оца, мене, они су напали сваку српску породицу, сваку породицу у Србији. Они желе уништење наших породица, наше земље, баш онако како су уништавали од 2000. до 2012. године. Написали су да сам демантовао да је извесни господин Фахри Муслију мој отац, желећи да кажу да у ствари он то јесте.

Ја сам поносан на свог оца и много тога сам од њега научио, на своју мајку, и знам колико је поштена, часна и одана била и њему и породици и држави. Мој отац је Анђелко, ја га волим бескрајно. Сачуваћемо све породице у Србији, сачуваћемо Србију од вас неодговорних, од вас прогонитеља, од вас који бисте да срушите све што је ова земља направила – поручио је јасно Вучић.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Оно кад председник Србије мора и себи и другима да доказује да му је мајка поштена, а званични отац – прави отац…

А да није издао и предао Албанцима све што је могло да се преда на Косову и Метохији, прича како је син маминог колеге Фахрија Муслиуја никада не би могла ни да се прими у јавности.

Тада би и званични председник Србије био психички стабилна личност, коју овакве приче не би дотицале, а не да данас покрене најжешћу медијско-пропагандну машинерију и реторику недостојну за једну нормалну земљу.