Прочитај ми чланакОно што је обећавала свака власт, и подједнако нападала када је била у опозицији током готово сваког изборног процеса, било је сређивање бирачких спискова. Упркос тврдњи да никад нису били ажурнији, до недавно су у њима биле и особе рођене у 19. и 20. веку.
У међувремену, према истраживању Инсајдера те особе су избрисане са списка. С друге стране, са расписивањем избора, страначки активисти отпочели су кампању од врата до врата, носећи списак са личним подацима за које бројни грађани тврде да их странке неовлашћено користе.
„Активисти СНС су ми дошли на врата са мојим подацима! Одакле им?“
Кампања од врата до врата је дозвољена, проблем је да ли странке неовлашћено користе личне податке грађана у њој.
Долазак страначких активиста на врата поново је актуелизовна са расписивањем избора, а због тога се један број грађана обратио Поверенику за заштиту података са тврдњама да активисти политичких странака неовлашћено располажу њиховим подацима о личности.
Шта кад имају ваше податке
То међутим није довољно, јер постоји јасна процедура која мора да се покрене. Златко Петровић из канцеларије Повереника за Инсајдер објашњава како она изгледа.
– Сваки грађанин може да упути свакој полтичкој странци или агенцији захтев у коме тражи да му се доставе информација о томе које податке имају, како су их добили и да тражи брисање тих података. Уколико одговор не стигне у року од 30 дана, онда стичете услов да поднесете ту такозвану притужбу Поверенику. Друга опција је да покренете парничну тужбу којом ћете остварити право на брисање података – објашњава Петровић.
Анкетари се по правилу на вратима појављују са одређеним списком – са уписаним именима, адресама, телефонима, а готово по правилу и са матичним бројем. Управо та чињеница изазива сумњу да страначки активисти располажу подацима из база података различитих државних институција али и предузећа, који не би смели да им буду доступни.
Програмски директор Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Раша Недељков за Инсајдер каже да се не може са сигурношћу тврдити са каквим списковима анкетари странака иду у кампању од врата до врата.
– Да ли су то управо изводи из бирачког списка што је кривично дело неовлашћено коришћење једне врло осетљиве базе података, или су то базе података неких других државних институација које садрже у себи име презиме, бројеве телефона адресу грађана Републике Србије. То је нешто што би тужилаштво морало да испитује – каже Недељков.
ПИО фонд дао податке пензионера
У таквим случајевима међутим повереник може да реагује и по службеној дужности. То је учинио након што су пензионери у Србији добили писма захвалности са логом СНС-а а у име председника Србије Александра Вучића. Утврђено је да су подаци о пензионерима неовлашћено достављени Српској напредној странци из ПИО фонда.
Кривична пријава је поднета против НН лица још крајем 2018, али је тај случај до данас без епилог.Само појављивање страначких активиста на вратима за многе је спорно, али је чињеница да је такав вид политичког деловања у Србији дозвољен. Анкетар има право да пита за политичко мишљење, за кога ћете гласати и да ли ћете изаћи на изборе, а право сваког појединца је да на та питања одговори или не.
– Када вам долазе на врата, мислим да не постоји никаква препрека, не би смела да постоји никакава препрека, да грађанин каже да не жели да се изјашњава о политичким ставовима на тај начин и не би смео нико да га убеђује у било шта друго. Јер ако било ко кога убеђује да се изјасни о томе какве су му преференце, да ли ће гласати или неће гласати то је кривично дело – објашњава Недељков.
Оно што је чињеница је да се иста матрица упорно понавља и не кажњава током сваког изборног циклуса у последњих десетак година, упркос сталним жалбама бројних грађана. Као једно од решења, како наши саговорници наводе, могло је да буде доношење Закона о кампањи од врата до врата. То међутим очито није било у интересу ниједне власти.
