Прочитај ми чланакОбрад Кесић, политички аналитичар за "Новости" о могућностима потпуне промене политике САД према Косову, да ли би Трамп могао да посети Србију....
Све више људи у окружењу америчког председника Доналда Трампа гледа на Србе као на жртве глобализма које су изоловали претходна америчка администрација и ЕУ. Они сматрају да је то промашај, па се реторика Беле куће према Србији и РС знатно променила у односу на време политике свршеног чина. Како све више људи одлази из Стејт департмента и Савета за националну безбедност, тако се смањује утицај претходне политике САД према Балкану. Проблем остају противници Трампове спољне политике, који га блокирају, саботирају и желе да га прикажу слабим, под утицајем Москве, а Балкан и Срби су им једно од средстава борбе.
Објашњавајући овако, у разговору за „Новости“, како се у вашингтонским обрачунима не бирају средства и не пропуштају прилике, политички аналитичар Обрад Кесић истиче да су форсирање споразума Грчке и Македоније у вези са именом, инсистирање на томе да се до краја године потпише договор између Београда и Приштине, као и рачуница да ће одређени фаворити да добију изборе у БиХ, заправо пројекти противника Трампа.
– Тако је, уочи избора у БиХ, Република Српска оптужена да се наоружава и да формира паравојне формације које се обучавају у Нишу, а да их Руси наоружавају, док Србија у томе учествује, јер се, наводно, припрема оружана побуна. То је апсурдна тврдња, без доказа, јер све обуке у РС се одвијају са америчким и европским безбедносним структурама. Ниједна обука није била са Русима, али то је, ипак, пласирано.
* САД су, уочи избора у БиХ, увеле и санкције Николи Шпирићу?
– Санкције према Шпирићу говоре да је у Амбасади САД преостало неколико људи који су искористили моменат да се умешају у изборни процес у БиХ. Санкцијама покушавају да убеде неопредељене бираче да гласају против „корумпираног Шпирића“ и његове странке, само да би добили кооперативније партнере, који су дуги низ година имали добре односе са Амбасадом САД и испуњавали жеље претходних америчких администрација. Милораду Додику се исто то десило у последњој недељи претходне администрације, када је била у страху од губитка моћи. Да тада нису казнили Додика, јер није испунио њихова четири захтева, вероватно тих санкција не би ни било.
АЛБАНСКИ ЛОБИ СЛАБ
* Колики је данас утицај албанског лобија у САД?
– Они су уложили и велике паре и велики труд да поправе своју позицију, али су били уз Клинтонове, тако да сада крећу са негативних позиција. Људи који су у САД били везани за албанско питање сада одлазе. Поред тога, Трамп је у борби против тероризма сумњичав према муслиманима, док Албанци имају и репутацију директне умешаности у шверц дроге, преко Европе ка САД, чиме угрожавају америчке интересе.
* Ипак, нова Трампова администрација је донела одлуку против Шпирића?
– Балкан, као средство борбе против Трампа, користи Амбасада САД у Сарајеву преко истомишљеника у администрацији. Имам информацију да је аутор непотписане колумне против Трампа, недавно објављене у „Њујорк тајмсу“, утицајна особа из Беле куће, способна да помогне да се „прогурају“ санкције против Шпирића, што је она и урадила.
* Ви знате ко је та особа? Да ли је још у Белој кући?
– То је шеф кабинета потпредседника САД Џејмс Николас Ерс. Пратим га откако је допутовао на Балкан. Стално саботира све што би могло да доведе до нормализације у РС. Он је још у Белој кући, само је питање колико ће ту да остане.
* Борба у Вашингтону ствара конфузије на Балкану?
– Раније, када би неки нижи функционер САД нешто казао, постојало је уверење да говори у име председника. Сада, сви сумњају у то. Чак и члан кабинета председника може нешто да каже а да председник у року од неколико сати то демантује. Постоји генерална конфузија у вези са америчком спољном политиком. Европа је раније, из страха, мењала своје ставове према Приштини, али јој је сад јасно да САД више не стоје иза леђа албанских политичара па да могу да раде шта хоће, а да ће их Американци стално штитити. Уверен сам да је време на страни Србије.
* Да ли је могућа потпуна промена политике САД према Косову?
– Има доста примера нагле промене америчке политике. Да би се то десило, Србија мора да дефинише своју политику и врати се на резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Шансе су велике да САД то прихвате, јер Трамп хоће партнерство са Русима и Кинезима, а управо то питање му пружа могућност за то у регији која није толико значајна за америчке интересе. У УН Србија има јаче савезнике него што их има сада у Европи.
* Колико су у Вашингтону, у вези са нашим регионом, гласни људи председника САД?
– Тед Палмер из Стејт департмента је први на сведочењу у Конгресу рекао да САД немају стратегију наметања решења, без обзира на то да ли је у питању КиМ или БиХ, већ ће подржати оно што партнери постигну. Он је то најавио пре него што је Џон Болтон преузео дужност саветника за националну безбедност. Како одлазе људи као што је Хојт Ји, и како се прекидају везе са претходном администрацијом, тако оно што ради председник САД стиже више до свих нивоа власти, који полако усклађују рад.
* Да ли би победа демократа на изборима за Конгрес САД ослабила позицију Трампа?
– Чак и да демократе преузму оба дома Конгреса, председник би ојачао своју изборну базу, јер би ушао у много директнији сукоб са противницима. Трамповим бирачима било би јасније да је нападнут, што би га ојачало. Сукоб би, истина, могао бити ружнији и примитивнији него до сада. То би могло да успори процес промене америчке спољне политике, али она је већ кренула у правцу који неће моћи да се заустави. Дан после избора за Конгрес почиње кампања за председничке изборе.
ПОДРШКА СРБА
* Какво је расположење међу Србима у САД уочи новембарских избора за Конгрес?
– Врло мали број је против Трампа. Већина Срба у САД, следбеника обеју странака, сматра да у борби Трампа и политичког естаблишмента, по дефиницији, народ који је био жртва естаблишмента гласа за Трампа.
* Може ли Трампов пут да однесе победу?
– Није то више питање само Трампа, већ онога што он симболизује. Трамп, као жртва естаблишмента, добија и на значају, и на снази. И антиестаблишмент струја везана за лево крило демократске странке добија на популарности. Дакле, постоје две струје против естаблишмента, тако да он свакако слаби, шта год се десило на изборима.
* Да ли је јасно да Америка мења однос према Балкану?
– Већ се осећа да је променила однос према Балкану.
* Да ли би Трамп могао да посети Србију?
– Када би Србија дефинисала јасније своју позицију, не само у вези са КиМ, већ и генерално, према новом светском поретку који се гради, мислим да би се створио простор не само за долазак Трампа, већ и за сарадњу између Београда и Вашингтона.
* Како би односи Србије и САД могли да се поправе?
– У великој мери већ тиме што нема терета претходне америчке политике, па Србија креће са равноправније позиције. САД говоре: „Нема Америка неки велики интерес да се меша, а дефинитивно се не би мешала на штету интереса Србије.“ Добрим делом интерес Србије се слаже са интересима САД у борби против тероризма, политици према мигрантима… Све што се дешава у Европи даје простора да Србија и РС наиђу на веће разумевање и афирмацију. Чланство у ЕУ постаје све више формалност, све је у Европи отворено и могуће. То је повољно време за Србију да изгради позицију моста за председника Трампа, који жели боље односе са Русијом и Путином.
* На који начин?
– Срби не треба да беже од перцепције да су блиски Москви, већ да граде позицију блискости и са САД и са Русијом. Кина је такође важан фактор, чак на неки начин важнији од Русије и Америке, јер ће у великим инфраструктурним пројектима престићи ускоро ЕУ на Балкану. Сви фактори стављају Балкан у нову позицију у глобалној политици. Срби имају јединствену прилику, због блискости и са Русима и са Кинезима, коју треба да искористе, јер овај моменат се неће поновити у скорије време. Уверен сам да ћемо, ако Трамп добије други мандат, видети САД, Русију и Кину као темељ новог светског поретка. То значи да ће неке веће европске земље, као што су Немачка и Британија, задржати значај, док се ЕУ ставља у позицију несигурности и борбе у којој нема места за озбиљне разговоре о проширењу. Србија мора бити свесна тога да краткорочно не може постићи боље резултате што се тиче чланства у ЕУ.
* Где у том поретку видите место Србије?
– Мислим да се и Србија и РС природно везују за земље централне и источне Европе, као што су Мађарска, Аустрија, чак и Пољска, које су значајне у унутрашњој расправи о будућности Европе. Мислим да то отвара пут Србије и РС да постану фактор који не може да се заобиђе, посебно око питања миграната. План ЕУ да решава унутрашње проблеме тако што би сместила већи број миграната у земље које теже чланству у Унији, озбиљно је питање за Србију и РС. То угрожава стабилност, као и односе унутар БиХ у моменту када већ има толико сложених питања између Бошњака, Срба и Хрвата. Зато је време да се позиционирају и Србија и РС. Мислим да се председници Вучић и Додик могу ставити у позицију промена у Европи.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
