Прочитај ми чланак

Нови заплет у ЦГ:Је л’ се Мило повукао у шуму или је већина направила кобну грешку

0

Одлука предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да не да мандат за састав црногорске владе Миодрагу Лекићу, лидеру ДЕМОСА, кога је за то препоручила парламентарна већина, (прво му је дала вербалну јавну подршку, а јуче поподне су и доставили потписе 41 посланика), компликује ионако слојевиту политичку кризу у Црној Гори.

Дакле, у Скупштини је разријешена влада Дритана Абазовића, Црна Гора сада нема ни мандатара за састав нове владе, а парламентарна већина може 30. септембра, када је заказана сједница Скупштине на којој ће се гласати о предлогу Ђукановића, за скраћење мандата парламенту, гласати против, што је извјесно, јер су то јуче најавиле све партије те већине УРА, Демократе, ДФ, СНП…

Foto: In4s

Милов државни удар или грешка већине

Све то је и разлог различитих тумачења и коментара ко је у конкретном случају прекршио Устав – да ли је Ђукановић извео државни удар за шта га оптужују или парламентарна већина није испоштовала процедуру.

И некомплетан састав Уставног суда Црне Горе, такође компликује политичку ситуацију, јер без комплетног суда нема ни избора, а сједница Скупштине на којој би требало да се бирају нове судије заказана је за 2. октобар.

Савјетник потпредсједника Владе Црне горе Владимир Павићевић каже за Спутњик да се “Мило Ђукановић повукао у шуму. То је значење његове одлуке да Лекићу не да мандат за састав нове црногорске владе. Мило се, дакле, измјестио из подручја правила и права и усмјерио је и себе и своју партију ка странпутици и деструкцији”, тврди Павићевић за Спутњик

Он рјешење ове ситуације је да се изврши пуни институционални притисак на Мила Ђукановића да изврши своју уставну обавезу и да мандат за састав Владе Црне Горе додијели господину Лекићу који има подршку апсолутне већине посланика у Скупштини Црне Горе.

“Финална последица комплетне ове ситуације биће најтежи пораз Мила и Миловог ДПС-а на изборима који долазе и политички крах те опције. То је и добро да се деси ако процесе посматрамо из угла интереса огромног броја грађана Црне Горе.”, тврди Павићевић за Спутњик.

Са друге стране подгорички адвокат Веселин Радуловић каже за Спутњик да су се, према његовом мишљењу, партије старе већине, неодговорно понијеле према питању мандатара, да нијесу дошле на консултације код Ђукановића, да нијесу на вријеме доставиле подршку Лекићу са 41 потписом посланика и да су сада оставиле доста велики маневарски простор предсједнику.

За разлику од њих, каже он, Ђукановић је до сада генерално поступао у складу са уставним овлашћењима.

Радуловић за Спутњик каже да у случају да скупштинска већина не подржи предсједника државе, као што су најавили, настаје још једна правна празнина.

“Подразумијева се да ако не постоји договор око формирања Владе и око мандатара, логично би било да тада Скупштина донесе одлуку о скраћењу мандата. Али каже, да је свјестан, да се од наших политичара може очекивати нека врста импровизације која је или на граници кршења Устава или чак и прелази ту границу.

Зашто није дао мандат другом мандатару?

Одбијањем да Миодрагу Лекићу да мандат за формирање владе, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је дао допринос продубљивању политичке кризе у Црној Гори, саопштило је неколико правника Спутњику.

Није јасно зашто Ђукановић, ако већ није дао мандат Лекићу, није одредио да неко буде други мандатар, па када та личност не би могла да састави владу, што је евидентно, онда би након 90 дана Скупштина, по сили Устава, била распуштена и расписани избори. Овако, у црногорском Уставу се не превиђа оваква ситуација, да предсједник одбије да да мандат кандидату парламентарне већине, али да не да мандат некоме другоме, што му по Уставу припада. По први пут ћемо се наћи у ситуацији да 41 посланик парламентарне већине гласа против предлога Ђукановића.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!