Pročitaj mi članak
Свет се променио у протекле четири године, због последица светске економске кризе и продубљивања низа процеса који су у току већ више година, приближили смо се додатно мултиполарном поретку. Моћна Америка више није једина светска сила, сада их има више, где су САД и даље водеће, али без могућности самосталног креирања токова светске економије и политике. Неолиберализам већ припада прошлости иако нови апсолутно прихваћени систем још није прихваћен.
Мултиполарни поредак
Са друге стране претходна влада Србије и њен бивши председник, нису пратили ове процесе на за земљу адекватан начин. Они су и у претходном периоду доследном применом основних постулата неолиберализма и послушношћу у односу на америчке притиске ка нашим најважнијим државним интересима (пре свега питање Косова и Метохије), довели све нас у далеко тежу позицију него што смо били 2008. Стога се чини да су мајски избори довели до формирања нове гарнитуре власти, која уз све бројне недостатке и компромисе ипак представља значајну промену набоље у односу на претходну. Избор Томислава Николића уместо Тадића на месту председника је несумњива промена и за већи део грађана успех, док је сада већ потпуно извесно да ће влада у саставу СНС-СПС-УРС, са вероватним премијером Дачићем, бити далеко повољнија у односу на њен претходни састав. На страну, што смо због притисака и овде морали да дамо низ уступака, посебно око састава владе, али је јасно да ће нова владајућа гарнитура у Србији, бити знатно више „српска“ па и народна од претходне. Проблем је међутим у томе, што је учинак претходне владајуће гарнитуре био толико слаб, да је садашња општа позиција наше земље у пратично свим доменима, далеко лошија и нижа, и напори за постизање побољшања морају бити далеко већи и у тежим околностима.
Оптимизам
Нова влада ће се наћи у тежим околностима него што их је имала претходна на свом почетку, када је у питању стање земље у свим доменима. Спољне околности су нешто повољније због наведених промена у свету, а највећи разлог за макар минималан оптимизам је структура ове владе у односу на спознају да у њој више неће бити ни демократа, а ни њихових сателита попут СПО, Чанка, ЛДП.
Шта мора свакако урадити ова влада? Пре свега због тежине ситуације у којој смо као држава, народ и друштво доведени, да побољша стање у медијској сфери и отвори стручну и јавну дебату о даљим правцима наше политике и решењима за бројне изазове који су пред нама. Само добро информисано друштво и спремно за тржишно надметање идеја и решења за излазе из тешке позиције у коју смо доведени, може да помогне у тражењу спаса, или макар избора мање неповољних решења.
Пољопривреда и енергетика пре свега
У економији би веома важно било да уложимо, средства која би смо на различите начине могли да скупимо, у производњу и њено оживљавање, пре свега у пољопривреду и енергетику, које не захтевају у нашем случају већа улагања, за постизање запажених добитака видљивих и у краћем року. Потом би следила достижна улагања у инфраструктуру и оживљавање најперспективнијих грана индустрије.
Отварање развојне банке и подстицај запошљавања, покретање производње и повећање извоза, мора да има предност над монетаристичком политиком прецењивања динара и валутног курса, као и интересима увозничког лобија и трговинских шпекулација.
Посао за правосуђе: Крађе у привреди
По питању Косова и Метохије бранити интегритет колико је то год могуће, а никако настављати са жртвама у том правцу по питању имагинарних добитака у неизвесном и дугачком придруживању ка ЕУ. Односно наставити европску политику, али не и по цену жртвовања есенцијалних државних и економских интереса, што је пречесто радила бивша власт. Побољшајмо правосуђе, умањимо корупцију и ојачајмо привредни амбијент и постићи ћемо напредак на европском путу, који ће користити и нама и Европи. Најзад, морају се позвати на одговорност најодговорнији за пропусте и нарочито привредне крађе у протеклом периоду, највише због тога да би се и у будућности деморалисали они који би поново посегнули за оваквим неморалним и противзаконитим поступцима.
Подржимо нову владу
Нова власт би и са етичког аспекта требало да покаже да је боља од претходне, позивајући и опозицију на јавни дијалог о свим важним државним питањима.
Таква влада ће имати доста проблема и чак вероватан изостанак успеха у покушају потпуног општедруштвеног преокрета у односу на нека очекивања, али ће, уколико истраје и у пракси на наговештеним правцима деловања, свакако успети да макар заустави нашу даљу ерозију, и постигне опипљиве успехе у зацртаном опоравку. На тај начин би следећој влади Србије, а и читавој земљи, позиција била повољнија него што је то данас. А то је већ нешто због чега би смо сада, на вероватном почетку њеног мандата, могли да је подржимо, и да свако од нас „засуче рукаве“ и што боље обавља свој посао у друштву…
Драган Петровић
Аутор је Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
(Правда)
