Прочитај ми чланакНакон што су званичници Србије критиковали откривање спомен-бисте кардиналу Католичке цркве у Хрватској Алојзију Степинцу, чија се улога уочи, током и након Другог светсог рата тек утврђује, реаговао је градоначелник Осијека Иван Вркић изрекавши низ увреда на рачун потпредседника српске владе и министра Ивице Дачића.
Он је за Дачића најпре рекао да је „Слободан Милошевић у мањем издању и наставак те политике у легалној српској политици“, а потом и да не жели да полемише са неким ко је „пропали политичар“.
Вркић је на седници Градског већа Осијека поновио да је поменути споменик, који је у Осијеку откривен јуче, подигнут „једном од највећих хрватских синова, зато што је највише учинио на опстојности хрватског народа“, пренела је Хина.
Очекује да Министарство спољних и европских послова поводом, како је рекао, напада српских политичара на Степинца и Хрватску, упути протестну ноту Србији која се, „понаша као да и даље има примат над хрватским простором и да може да Хрватима дели лекције“.
Дачић је, наиме, осудио откривање спомен-бисте у Осијеку истакавши да је Степинац „ратни злочинац из времена фашистичке усташке НДХ“ и да је биста „јасна порука Србима да је злочин против њих допуштен и некажњив“.
„Треба ли да водим рачуна о Дачићеву мишљењу, који размишља на исти начин, када је хтео да окупира Хрватску. Што бих ја са њим полемисао“, рекао је Вркић и додао да му на памет не пада да се некоме правда, јер је то сјајна ствар, те да је он заједно са организаторима учинио највише што се може учинити за „хрватског великана Степинца“.
Већник ХДЗ-а Милан Опачак оценио је да се градоначелник Вркић ипак није јасно оградио од Дачићевих изјава, те да, ако већ не жели да полемише, информације о овоме треба да пренесе надлежним Министарствима, како би се могло реаговати на „Дачићев напад на кардинала Степинца“.
Председник Градског веће Анто Ђапић је с друге стране био задовољан Вркићевим ставом, оцијенивши да је „очитао лекцију Дачићу“, али да би на ово требало упозорити надлежно хрватско министарство како би се, како је рекао, протестном нотом реаговало на „још један бруталан напад српске политике на кардинала Степинца и Хрватску“.
Споменик загребачком надбискупу, кардиналу Степинцу откривен је у четвртак у Осијеку, дан уочи 57. обљетнице његове смрти, 10. фебруара 960.
Иначе, овај споменик Степинцу, кога су хрватске правосудне институције прошле године рехабилитовале, постављен је у години у којој мешовита католичко-православна комисија тек треба да утврди да ли је Степинац био злочинац.
Трећи састанак те комисије биће одржан 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а на њему ће, како се очекује, СПЦ предтавити доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествова у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ) и њеној геноцидној политици.
Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање како би укрстила историјске аргументе и расветлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.
Закључци рада Мешовите комисије, која ће се састати још у Подгорици и Славонској Пожеги, очекују се крајем године.
Од тих закључака Комисије зависи да ли ће Ватикан прогласити Степинца светим.
