Pročitaj mi članak
После избора 1990. у БиХ и тријумфа три националне странке, говорило се да је то практично био национални попис становништва. А за овогодишњи попис би се могло рећи да подсећа на изборе, односно на предизборну кампању.
„Бошњаци постају већина у БиХ!”; „Необјављени подаци указују на чак 54 одсто!”; „Бошњака више него пре рата!”; „Пописивани су Бошњаци који 20 година не живе у Босни”; „Попис је нерегуларан и биће поништен и поновљен”; „Хрвати преполовљени!” Све су то изјаве бошњачких, српских и хрватских политичара које су, тек што је обављен попис а подаци нису ни обрађени, подигле политичку температуру у БиХ.
Политизација пописа почела је још 2011. када му је по закону и било време. Бошњачки представници настојали су да га одложе да би у неколико наредних година повећали бројно стање нације до жељених 51 одсто. Као и зато да би статистички подаци из 1991. што дуже остали референтни оквир за подручја која се од Дејтона налазе у оквиру Републике Српске и „Херцег-Босне”. Српски представници су, напротив, инсистирала на попису. Али не само да би се испоштовао закон него и да би се видело да је рат изазвао националну концентрацију и у оном другом ентитету и да је чак, у односу на предратно стање, више несрба остало у РС него Срба у Федерацији. Хрвати су, опет, желели попис да би се егзактно утврдило да су, са предратних 18, пали на девет одсто, као доказ опште маргинализације нације.
Попис у Сарајеву представља посебну пикантерију и за Србе и Хрвате. Главни град БиХ, који је пре рата у проценат одсликавао мултиетничку структуру републике, данас, са минус 140.000 Срба и више десетина хиљада Хрвата, односно са 90 одсто муслимана, виђен је као илустрација да ни Бошњаци нису били баш само невине жртве етничког чишћења.
За разлику од српских па и хрватских политичара, који су последњих година били веома ангажовани на заказивању пописа, бошњачки су, од момента када је датум коначно одређен, кренули у велику офанзиву. Политичка, верска и културна елита мобилисана је у медијској акцији разјашњавања национално неосвешћеним сународницима да треба да се изјасне као Бошњаци, а не као Муслимани или Босанци. Страх да би могло доћи до статистичког осипања бројчаног стања бошњачке етно-нације био је очито много јачи од опредељења за грађанску БиХ и схватање нације као заједнице свих држављана Босне илити Босанаца.
„Босна је све даље од себе како је виде поборници реинтеграције” – написао је тим поводом разочарани борац за јединствену Босну и познати коментатор сарајевског „Ослобођења“, иначе Србин по националности.
Иако званични подаци још нису познати, процене са све три националне стране указују да су се Бошњаци или приближили натполовичној већини или је чак који проценат пребацили. Једино се објашњења разликују. Једни сматрају да је до тога дошло напросто зато што се проценат Хрвата драстично смањио и селидбом у матицу, а број Срба, захваљујући избеглицама из Хрватске, остао приближно исти. Други тврде да су Бошњаци у попис нерегуларно укључили и сународнике који не живе у БиХ, а као доказ наводе општине у којима је пописани број бошњачке популације већи него укупан број регистрованих становника све три нације. Трећи, пак, веле да се скок са 45 на 54 одсто једино може објаснити општеприхваћеним лажним подацима о броју бошњачких жртава и избеглица.
Како год било, ниједна национална страна за сада не тражи поништење и понављање пописа, а медијски фокус се преместио на терен анализе политичких последица антиципираних резултата. Уставно гледано, промена бројног стања три конститутивна народа у БиХ неће променити њихов политички статус, баш као што ни до сада њихова неједнака бројност није доводила у питање равноправност. Напротив, преполовљени, иначе најмалобројнији, Хрвати баш на основу тога испостављају одлучне захтеве за изменама изборног закона у Федерацији. Решавање „проблема Жељко Комшић” наилази не само на подршку Срба него и на разумевање Бошњака и одобравање спољних фактора. Откуд онда растућа напетост око резултата пописа који ће бити званично познати тек у јануару идуће године?
Искуство показује да промена односа снага у квантитету обично доводи и до промена у квалитету суживота у национално дубоко подељеним заједницама. Консоцијација хришћана, муслимана, маронита, друза и др. у Либану, која је дуго важила као узор стабилности и просперитета, урушила се у бескрајном грађанском рату управо онда када су муслимани, на основу већег прираштаја, затражили прерасподелу власти. Напротив, стабилност швајцарске консоцијације народа, односно федерације кантона и полукантона опстаје баш захваљујући томе што су сви једнако представљени, без обзира на разлике у броју становника и величину територија које иду и до један према десет. Швајцарска се, међутим, обично узима више као изузетак него као правило, док Босна много више личи на Либан, ако ништа друго по свежем искуству грађанског рата и нестабилног мира
Да се не ради о погрешној асоцијацији, показују медијске поруке НВО „Важноје бити Бошњак”, која је окупила један број политичких, верских и културних националних активиста да би, уочи пописа, усмерила правилно изјашњавање сународника: „54 одсто нам је довољно да БиХ буде проглашена националном државом Бошњака”. Портпарол ХДЗ-а је изјавио да је из бошњачких политичких кругова већ чуо тезу да би, „уколико Бошњаци постану апсолутна већина, требало редефинисати односе у БиХ”. Надбискуп врхбосански је истим поводом реаговао: „Нас Хрвате се жели живе покопати!” Познати аналитичар из Бањалуке је прокоментарисао: „Ако се проценти претворе у апсолутне бројеве, Бошњака има 100.000 више него пре рата, па испада да нису ни имали губитке. А водећи демограф у РС је оценио: „Овај попис ће бити крива слика и лоша статистика”.
Како год било, попис становништва у БиХ већ је постао још један повод неспоразума између три народа. Амбиције нарасле бошњачке већине да промени дејтонску ентитетску и кантоналну структуру те децентрализацију надлежности изазваће још већу потребу хрватске мањине да се огради ентитетским границама, а српске да ојача међуентитетску ограду. Иако, према прелиминарним проценама, у њој данас живи пола милиона људи мање него 1992., БиХ све више постаје претесан оквир за све.
(Политика)
