21. маја је Војислав Шешељ, на конференцији за штампу, упозорио да постоји опасност од терористичких напада у Србији и изнео податке о операцији „Игл“, коју припремају Американци.

Војислав Шешељ је тада саопштио да, након ескалације рата у Украјини и враћања Крима под суверенитет Руске Федерације, Балкан поново добија на геостратешкој важности и да су западњаци као главну мету за дестабилизацију Балкана одабрали Србију, као централну земљу Балкана и територију где би потенцијално Русија могла да се стратешки позиционира у односу на Европу.

Он је тада навео да су у октобру, новембру и децембру прошле године и у јануару ове године у Београду боравила два агента, један из Тел Авива под називом Мајкл Браун и Насер Пацоли, ради припреме операције „Орао“, која подразумева одабир циљева за терористичке акције на територији Србије, довођење и давање инструкција појединцима и групама, које су убачене у све регионалне центре у Србији.

Војислав Шешељ је тада прецизно навео и бројеве мобилних телефона, које су ова двојица користила. Међутим, у то време су сви државни функционери практично негирали такву опасност, тврдили да информације, које је изнео председник Српске радикалне странке, нису тачне. А пре свих, у јавност је изашао бивши генерал Момир Стојановић, који је председник скупштинског одбора за контролу безбедносних служби.

Међутим, као што смо могли да видимо пре два дана, три недеље касније у односу на ту конференцију за штампу, управо Момир Стојановић за „Новости“ ексклузивно говори о томе како су планирана три напада на југу централне Србије и на Косову и Метохији и како су, заправо, ти терористички напади, о којима је говорио председник Српске радикалне странке, уствари реална опасност.

Ми смо тада рекли шта је смисао ове акције и зашто се та акција уопште и организује, шта је суштински циљ Американаца. То је притисак на режим у Београду, како би се убрзала имплементација Бриселског споразума, како би се направио отклон од Русије и како би се спољна политика Републике Србије ускладила са спољном политиком Брисела.

Приликом посете Вашингтону, премијеру Вучићу је саопштено све што треба да уради и јасно му је стављено до знања да Американци више неће трпети било какву неодлучност, лавирање и са Бриселом и са Москвом истовремено, и они су захтевали да се постепено уводе санкције Руској Федерацији.

У склопу ових притисака са Запада је и планирана посета Ангеле Меркел. Очекује се да ће почетком јула Ангела Меркел боравити у Београду и да ће и она, поред имплементације Бриселског споразума, наравно, искључиво оног дела који је супротан интересима српског народа, инсистирати на два услова.

Први услов је да Србија омогући пријем Косова у Уједињене нације. Они ће инсистирати на томе да то буде обављено по моделу две Немачке, односно да се грађани Србије обмањују тако што ће рећи да ми не морамо признати независност Косова, али да морамо дозволити да они добију столицу у Уједињеним нацијама. Столица у Уједињеним нацијама би омогућила да Косово буде примљено и у Савет Европе и у ОЕБС и у Европску унију, што такође није могуће док не буде признато од стране Уједињених нација као држава. И дан-данас пет чланица Европске уније није и за сада не планира да призна независност Косова и ми се заиста надамо да ће то тако и остати.

Други услов на коме Немачка инсистира је да се Србија дистанцира од Милорада Додика и актуелне владе у Републици Српској и да пристане на уставне промене, које би водиле јачању централних институција у Босни и Херцеговини и маргинализацији институција Републике Српске.

То су два услова. Наравно, та листа услова је непрегледна и како ми испунимо један, тако се, ево већ 15 година, додају нова три услова на ту листу. Видовдан, односно 28. јун је неки рок до када би наше државно руководство требало те задатке да извршава или да се обавеже да ће их извршити у најкраћем року, а у супротном, оно чиме им се отворено прети са Запада су управо те терористичке акције и дестабилизација Србије.

Друга тема о којој смо желели да говоримо је чињеница да је Врховни управни суд Грчке, државни савет, наложио влади да поништи одлуку о смањењу пензија из 2012. године, јер је, како кажу, та одлука неуставна, супротна грчким законима. И оно што је можда још битније, је да је она супротна Европској конвенцији о људским правима.

Ви знате да је Српска радикална странка, од самог наговештаја да би могло доћи до смањења плата и пензија, то осудила и да смо ми од првог тренутка инсистирали да нико не може смањивати и укидати стечена права. Могуће је да се смањи плата онима који раде, дакле, могуће је да се смањи плата у јавном сектору или у државној управи, али је апсолутно противуставно и противзаконито да се смањују стечена права, да се смањују пензије, јер би то било исто као када бисте сваком грађанину Србије, који има неку уштеђевину у банци, одузели 10 посто те уштеђевине. Дакле, што се тиче пензионера и права која им се одузимају, нема апсолутно никакве разлике да ли ћете отети некоме паре са текућег или штедног рачуна или ћете смањити пензију.

Европска конвенција о људским правима је иста и за Грчку и за Србију и потпуно је јасно да, као што је то противуставно у Грчкој, противуставно је и у Србији.

Ја ћу вас подсетити на чињеницу да је Српска радикална странка одмах по доношењу овога закона поднела иницијативу Уставном суду Републике Србије, и то по хитном поступку, и затражила да се та одлука поништи.

Ми данас захтевамо да се та одлука моментално поништи, али не само да пензије буду враћене на ниво који је био пре смањења, односно на оно што јесте законски ниво, већ да се пензионерима исплати и оно што им је отето у међувремену, а то је негде око једне пензије отприлике, можда нешто мање.

Претпостављамо да ће одговор режима, као и до сада, бити да нема новца. Ми смо и претходних месеци предлагали решење. Решење које предлаже Српска радикална странка је да се са буџета Републике Србије скину бројне невладине организације, од којих не само да немамо никакве користи, већ од активности већине њих трпимо и директну штету, што Србију изузетно много кошта.

Вас ће можда изненадити податак да је у 2012. години из републичког буџета за рад невладиних организација издвојено 7,7 милијарди динара, а у 2013. години 14,38 милијарди динара. Ради се о огромним средствима, заиста огромним средствима. Са лакоћом би се од тога могле исплаћивати плате и пензије, али је, нажалост, режиму Александра Вучића знатно битније да финансира организације оних људи у Србији којима, ја сам сигуран 99,99 грађана Србије не би дало ни један једини динар, а то су организације Соње Лихт, Соње Бисерко, Наташе Кандић, Борке Павићевић, Миљенка Дерете, Надежде Гаће и њима сличних. То су људи који добијају огроман новац, који апсолутно ничим није заслужен. А пензионери, који новац јесу заслужили, који су га зарадили, из њихових џепова се отима.

Наташа Кандић, на пример, њен Фонд за хуманитарно право је за две године само из републичког буџета (питање је шта су још добијали од локалних самоуправа, и то је практично немогуће проверити у 160 локалних самоуправа у Србији), али за две године из републичког буџета су добили скоро 18 милиона динара.

Центар за културну деконтаминацију Борке Павићевић, на пример, у једној години више од 10 милиона.

Да не читам, сад тих података има заиста пуно, а ради се о износима који прелазе десетине милиона динара. Значи, нема за пензионере, нема за јавни сектор, али има за Борку Павићевић, за Наташу Кандић и њима сличне.

Ово је пракса која се мора под хитно прекинути и под хитно се, то ћу понавити, то је захтев Српске радикалне странке, осим враћања пензија на законски ниво, пензионерима мора вратити и исплатити у потпуности оно што им је отето у претходних шест месеци.

Србин-инфо: Најављен је предлог Велике Британије, Резолуције о Сребреници у Савету безбедности.

Какав је коментар Српске радикалне странке на најаву те резолуције и на будућу халабуку, која ће бити подигнута везано за двадесетогодишњицу Сребренице?

Немања Шаровић: То је континуитет политике Запада према Србији. Ми не споримо да се десио злочин, али о геноциду једноставно није могуће говорити, јер правно гледано, ниједан од елемената геноцида тамо не постоји. Потпуно је јасно да ће они режим у Београду притискати. То је притисак и на Републику Српску. То је притисак и на Милорада Додика и Запад се неће смирити док не оствари те своје циљеве, а циљеви су управо ово о чему смо на почетку конференције говорили и један од захтева Ангеле Меркел је уништавање институција Републике Српске и јачање централних институција Босне и Херцеговине.

Колико чујемо, и Хрватска спрема сличну декларацију. Како ће тај текст до краја изгледати, то не знамо, али знамо да ће бити изузетно негативан по Србију.

Ми смо чули претходних дана захтеве да се у историјске уџбенике у Србији унесе одредница да је у Сребреници почињен геноцид и то је оно на шта Српска радикална странка годинама упозорава, да ћемо ми под притиском Запада и захваљујући антисрпском Хашком трибуналу носити жиг геноцидног народа.

Наравно, што се нас тиче, ми ћемо се супротставити томе свим средствима и очекујемо да и режим ипак неће пристати на нешто што би за сва времена, заиста, запечатило начин на који би историја о њима судила.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ознаке: Војислав Шешељ, Немања Шаровић, Република Српска, РС, српска радикална странка, СРС