У својој животној исповести објављеној у књизи ” Од Газиместана до Хага и назад”, аутора Авде Хусеновића, ратни командант Сребренице Насер Орић открива бројне појединости из опкољене заштићене зоне УН, међу којима је открио да му је жао што није убио тадашњег командната УНПРОФОР-а у БиХ француског генерала Филипа Мориона.

Орић је оптужио Мориона да лаже када, данас тврди да је дошао спасисти становнике Сребренице и оптужио га да је сарађивао са српском војском.

– Да га нисмо заробили, он не би остао у Сребреници.Међународна заједница покушава да га направи херојем, међутим, он је био највећа кукавица. Оставити толико народа, жена и деце…. Покушао је да побегне кроз један пропуст, канал, али смо га ухватили и поново вратили међу народ. Такве патње које је издржао наш народ, нико није преживео. Када се вратио међу Србе, после састанка у Сребреници, он је њима рекао: „ Идите слободно”. Сад ми је жао што га нисам убио – рекао је у својој исповести Орић.

Орић своју исповест наставља причом да српске снаге у Сребреницу нису дозволиле да уђе сол, што је довело до психичких и физичких поремећаја код становника опкољене енклаве. Он наводи да су многи становници у граду у рату умирали у ужасима глади, јер су се у њиховим стомацима налазиле гране, корење, лишће, што је доводило до поремећаја рада црева.

Орић ценио Вукове са Дрине и Пантере, а Легију назвао “јајаром”

Орић у наставку књиге износи ставове о појединим људима и својим ратним непријатељима. Добрим ратницима назвао је команданта ” “Вукова са Дрине” Милана Јоловића Легенду, “Пантере” Љубише Савића Маузера и друге. Истакао је да “смо се школски гањали”, додавши како је “њих делила неприметна граница од добрих ратника до ратних злочинаца”.

– Опет, међу српским специјалним јединицама било је и ‘јајара’ које су имале јаку медијску промоцију. Првенствено мислим на Милорада Улемека Легију и његов ратни пут. Тај је све радио на блеф. Од прилично лажиране биографије за Легију странаца, па до ратних подвига којих уопште није било. Било га је само тамо где је било незаштићених цивила и пљачке – открива Орић.

Додао је како ће Легија у историју ући само по убиству премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. године.

– Ђинђића неки Бошњаци оплакују, а он је у време највећих злочина, са Караџићем на Палама, окретао вола – написао је Орић.

Шешељ и Милошевић су покушали да ме преваре

Описујући, такође, догађаје током његовог трогодишњег боравка у Хагу истакао више интересантних детаља. Између осталих, описао је како се десио сукоб између Ивице Рајића, Пашка Љубичића и генерала Тихомира Блашкића.

– Било је то 2004. године. То је била баш добра фрка. Упао сам међу њих да их раздвојим. Успео сам их раздвојити и спречити тучу. Посвађали су се због пребацивања одговорности за злочине јединих односно других јединица. Ивица Рајић је на ”кварњака” са леђа покушао да удари генерала Блашкића. Ја сам га ухватио за руку и блокирао – сећао се Орић.

Описао је и како је генералу Драгомиру Милошевићу “пинцетом вадио трепушке”, а да су га Слободан Милошевић и Војислав Шешељ покушавали преварити наговарањем да потпише документ којим би било доказано да је током рата био на вези са врхом Србије.

Додао је како су се Младен Налетилић Тута и Војислав Шешељ константно дружили и да су тражили да буду заједно. Имали су, навео је, целе филозофске расправе којима су се сви становници хашког притвора смејали.

Милана Лукића из Вишеграда, описао је као плашљивог човека, те није могао схватити како је такав човек починио тако страшне злочине. Лукић, навео је Орић, не може да спавати јер га прогањају вишеградске жртве које је спаљивао.

– Знао је иза поноћи такве крикове пуштати да су га ињекцијама морали смиривати – додао је.

(Курир)

Oznake: Legija, Naser Orić, Srebrenica