Прочитај ми чланак
ФОТО: Thinkstock
Изборну листу окупљену око Српске напредне странке подржава 50,9 одсто испитаних грађана, резултати су представљеног истраживања агенције Фактор плус.
Како наводе, следи листа окупљена око социјалиста са 12,3 одсто подршке, док је на трећем месту листа СРС са 7, 8 одсто.
Истраживање је показало да би, ако би ове недеље били избори, изнад изборног цензуса била и коалиција окупљена око Демократске странке са 5,7 одсто подршке.
Демократска странка Србије и покрет Двери имали би подршку 5,1 одсто испитаних грађана, а листа Социјалдемократске странке, Либералнодемократске партије и Лиге социјалдемократа Војводине пет одсто подршке.
Покрет „Доста је било“ има 4,5 одсто подршке испитаних грађана.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић рекао је да је раст рејтинга СРС је одраз првостепене пресуде у Хашком суду, а део гласова ДСС и СНС вероватно је отишао радикалима.
„Нисмо улазили у ту баш фрагментарну анализу од кога су ти бирачи, али ако посматрате степен подршке СНС-у и тој коалицији пре месец дана и сада, нешто је мањи, а Шешељев је већи у односу на претходни период. На хашку причу су сензитивни сви који гласају или за странке које су биле на власти деведесетих или за ДСС-Двери. То је бирачко тело које Шешеља може да идентификује са неком врстом политичког победника и да му да неку врсту подршке“, навео је он.
Дејан Вук Станковић је рекао да је предизборна кампања у Србији оштра и да последњих дана постоје затегнути односи међу странкама.
Истраживање је показало да када би се избори одржали у недељу, на изборе би изашло 55 одсто гласача.
„Ипак је кампања подигла излазност, али та излазност је далеко испод европског просека… 81 одсто грађана је опредељено за кога ће гласати, а 19 одсто људи који су спремни да учествују на изборима још увек се двоуми за кога ће гласати“, рекао је Дејан Вук Станковић.
Он је рекао да, ако би се правила статистичка пројекција оних који су чврсто опредељени, тај проценат би био око 45 или 46 одсто.
Дејан Вук Станковић каже да предизборна кампања нема „јасну, недвосмислену, централну тему“, већ више тема, око којих се „ломе копља“ и да се оне бирају у зависности од тренутка.
Он је рекао да су истраживања фотографија тренутка и немају прогностички карактер.
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић рекао је да предизборна кампања није тако интензивна и жестока.
„Готово све странке и коалиције имају доста запажену минутажу у медијима. Мислим пре свега на закуп рекламног простора… Поставио бих питање странкама, од којих је некима рачун у блокади, које се жале на беспарицу, од којих су многе и ванпарламентарне и не добијају средства од државе. Није наш посао и треба да одговоре јавности ко финансира те странке и њихову кампању“, казао је Пејић.
Он је навео да је то већи проблем за државу, него да ли ће Фактор плус или нека друга агенција за истраживање објавити и истражити ко то финансира.
Истраживање је спроведено од 3. априла до 10. априла на узорку од 1.200 испитаника, на територији Србије без Косова и Метохије, путем телефонске анкете.
Извор: Бета
