Прочитај ми чланак
Циљеви српског народа за 20. век детаљно су описани у „Начертанију“ Илије Гарашанина. Они важе и за 21. век!
Име које ће вечно стајати раме уз раме са појмом „Начертаније“ је име Илије Гарашанина. Рођен у маленом селу Гараши код Аранђеловца, Илија Гарашанин оставио је дубок траг у нашем народу. Одавно је познат као симбол националног уједињења. Капитално дело овог уставобранитеља и државника представља „Програм спољне и националне политике Србије“. Начертаније се сматра планом политике српског народа за 20. век. Као званичан програм спољне политике прихватиле су га владе тадашњих суверених држава Србије и Црне Горе.
По плану, пре свега Србија, али и Црна Гора, требале би да буду језгро будуће велике државе, која би била независне од Аустрије и Турске. Нова држава, као највећа сила на Балкану, обухватала би и просторе Босне, Херцеговине, Далмације и Северне Албаније. По Гарашаниновим списима закључује се да наш народ на те просторе има историјско право, стечено још владавином Стефана Душана Силног.
Тај корак представљао би само прву фазу уједињења, јер је целина Гарашанинове замисли била да се тој држави припоје и остале територије на којима живе Јужни Словени: Срби (остатак), Хрвати, Бугари и Словенци, на челу са српском династијом!
Баш из разлога што је постојало више засебних целина, уједињење је било теже постићи, а лакше су локалпатриотски покрети долазили до изражаја. Једини одговор на такве недаће је саборност! У то време, саборност је итекако постојала. Водећа идеја свих становника тих простора била је српска, па и пансловенска. На тај начин наши преци пружили су нам сведочанство да је могуће постати јачи од себе и постићи оно што изгледа немогуће у том тренутку – уједињење! Уз чврсту веру у себе и жељу за остварењем циља, та идеја и јесте остварена, мада не баш у изворно жељеном облику. Малој Србији придодата су велика пространства након великог сукоба који се и деценијама после називао „Светски рат“.
На жалост, упркос саветима Николе Пашића, савезничких дипломата и жељи пречанских Срба за стварањем велике државе српског народа, краљ Александар I Карађорђевић је ујединио све јужнословенске земље, и то у унитарну државу! Прваци „Југословенско одбора“ хрватске народности, Франо Супило и Анте Трумбић препоручивали су краљу „Ујединитељу“ – како је касније назван, конфедерацију! Испоставило се касније да би то ипак, са становишта српског интереса, било паметније. Краљ је у свој преговарачки тим за преговоре са савезницима позвао чланове Југословенског одбора, који су били равноправни са члановима владе краљевине Србије!
Чувене: Подгоричка, Румска и Велика народна скупштина у Новом Саду, све три новембра 1918. године, представљале су прве, али огромне кораке ка остварењу Гарашанинових идеја сабраних у Начертанију. Међутим, коначно остварење циљева зацртаних 1844. године осујетила је чињеница да је уједињење било у унитарну Краљевину СХС! Дакле избрисала се разлика између земаља које су се прво ујединиле са Краљевином Србијом па онда са остатком јужнословенских земаља и оних земаља које су основале Државу СХС са седиштем у Загребу, па се тако ујединиле са проширеном Србијом!
Видовдански устав донет је 1921. године, када су целовито регулисане границе након „Светског рата“. Држава је била у расулу а ривалство које је достигло врхунац кулминирало је атентатом у Народној Скупштини после чега је уследила тзв Шестојануарска диктатура 1929. Диктатура је окончана 1934. године, након успешно спроведеног атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју, од стране припадника фашистичких организација из Хрватских земаља и Вардарске области (данас БЈРМ). Након тога, све до 1941. и почетка рата на Балкану, у Југославији је владало намесништво којим је председавао кнез Павле Карађорђевић! Краљевић Петар II Карађорђевић бива проглашен пунолетним и стаје на чело официра и народа, који улицама Београда узвикују „Боље гроб него роб!“. Након тога дошло је до слома државе за 11 дана, у тзв „Априлском рату“. Држава у коју је српски народ узидао државност обе своје државе (једини), дао за њу 26% свог становништва, и преживео невероватне патње при проласку преко Проклетија, пала је као кула од карата. Сјајан пробој Солунског фронта, чије је тежиште било на српској пешадији пао је у заборав, а слика о српском народу као слободарском, избледела је! Након тога дошло је до стравичних покоља недужних цивила српске, ромске и јеврејске народности у Јасеновцу, Старој Градишки, Пагу, Рабу, Јадовну, Старом Сајмишту и многим другим логорима, као и стратиштима попут Крагујевца и Краљева!
Не дозволимо да наша прошлост падне у воду, да успеси пре једног века падну у заборав. Зашто бисмо ми успехе претворили у неуспехе, када видимо и знамо да је могућа и обрнута могућност!? Пример за то је пораз Хрвата у првом светском рату чији је епилог био стварање Бановине Хрватске као једине са националним „печатом“, и то под влашћу монарха српске крви! Ту спада и чињеница да се за време другог светског рата ствара Независна Држава Хрватска (настала на геноциду) која је површински пространија од било које државе хрватског народа икад! Након пораза НДХ ствара се СР Хрватска као равноправан „партнер“ у федерацији „братских и јединствених народа и народности“!
Самокритичност и реалан поглед на ствари, колико год су тешко достижни, нужни су ако планирамо да преживимо 21. век. Преживети један тако дуг период не значи само опстати као народ него значи и остварити, или бар делимично допринети остварењу националног јединства, народне идеје, плана државне политике! Циљеви српског народа за 20. век детаљно су описани у „Начертанију“ Илије Гарашанина. Уз такав план, „велика идеја“ је могла бити остварена, али стицајем историјских околности до тога није дошло у целости. Од пропасти Нацрта из 1844. дошло је до незаустављиве пропасти српског питања. Чини ми се да је израда државне стратегије за 21. век нужна и неопходна. Већ постоје врло импресивни радови на том питању, али на нашу велику жалост и даље држава није стала иза тог пројекта!
МИ СЕ ПИТАМО! Хоћемо да држава донесе декларацију о елементима националне стратегије за 21. Век!?
(Двери)
