Pročitaj mi članak
За будућност ове ратом разорене и напаћене земље, битно је да се не спомиње (и спроводи у дело) мајоризација на рачун интереса српског и хрватског народа, те да се „цементира“ институција председништва БиХ. Јер Босна и Херцеговина је држава три народа и два ентитета, свидело се то некоме или не.
Да ли 20 година после Дејтонског споразума, у прилично изазовном глобалном и регионалном окружењу, етнички и економски подељена Босна и Херцеговина, ипак креће напред на путу ка „нормалности“, ка новој будућности?
РЕПУБЛИКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура осим државног нивоа. Најважнија од ових подела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа уз посредовање великих сила. Републику Српску и Федерацију БиХ дели међуентитетска линија дуга више од 1000 км.Иза брда нешто се крупно ваља према и у правцу Босне и Херцеговине. Наду за то даје до данас незамислива изјава лидера СДА (најутицајније Бошњачке странке) и бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића о томе како је већ у првој половини 2016. године могуће решити хрватско питањe.
Изетбеговић то види кроз решавање пресуде у предмету „Сејдић – Финци“ и кроз уједињење жупанија, како би се њихов број смањио на три до четири.
Ипак та изјава прошла је прилично незапажено у сарајевским (бошњачким) медијима, јер то представља тотални заокрет у досадашњој бошњачкој националној политици. Посебно је интересантно како је Изетбеговић завршио своје излагање у Бриселу:
„Нитко ништа и никоме неће моћи наметнути у БиХ и све што се буде догађало морат ће бити плод интереса и договора три конститутивна народа, али и међународне заједнице која себи не може допустити понављање ратних разарања на тлу Еуропе“.
Затим је додао:
„Важно је препознати стварне интересе и раздвојити их од укоријењених националних заблуда.“
Дакле по први пут лидер најбројнијег (али не и већинског) народа у БиХ не говори о наметању своје воље другим конститутивним народима у БиХ.
Ова Изетбеговићева изјава наговештава радикални заокрет или еволуцију у политици водеће бошњачке странке (СДА) у гледању на питање преуређења БиХ и решавања националних питања кроз административно-територијално преуређење Федерације БиХ.
Подсетимо, све до јуче СДА била је истрајна у концепту да не само Федерација БиХ, већ и Босну и Херцеговину у целини треба бити организована кроз четири до пет мултиетничких економских регија, при чему би примарни критеријум за одређивање територије регија били економски, географски, тржишни, а не никако етнички.
Изетбеговићева изјава о смањењу броја жупанија, кроз њихово уједињење са десет на три-четири, могуће је посматрати као неку врсту компромисног предлога између досадашњег концепта његове, али и већине других бошњачких странака и оног што траже странке окупљене око Хрватског Народног Сабора БиХ – федералну јединицу, са територијалним дисконтинуитетом која би укључивала већински хрватска подручја у БиХ.
Жеља босанских Хрвата је позната. Потребно је усвојити модел који би им осигурао да могу бирати своје представнике за члана Председништва и Дом народа, те на тај начин елиминисати могућност прегласавања најмалољуднијег народа.
Треба подсетити да су Бошњаци перманентно бирали Хрватског члана председништва, као и представнике у Дому народа Федерације БиХ.
Став Републике Српске је јасан. Шта год представља договор два народа у Федерацији БиХ, а не задире у унутрашње уређење и границе РС је добродошло, односно прихватљиво је. Ранији став лидера босанских Срба је да Републику Српску у садашњим границама које нико не сме дотаћи, као и да је прихватљива подела Федерације БиХ на две јединице – од којих би се једна звала Босна и била би бошњачка, а друга Херцег Босна и била би хрватска.
Како до одрживог решења?
Како су Бошњаци алергични на само помињање „трећег ентитета“, мора се посегнути за алтернативним решењима.
ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Федерација Босне и Херцеговине је један од два конститутивна ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима 51 % територије БиХ. Федерација Босне и Херцеговине (или кратко Федерација БиХ), састоји се од десет кантона, а са Републиком Српском има једну заједничку територију, Дистрикт Брчко.
Законодавну власт врши дводоми Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика
Један од могућих начина редукције броја жупанија уједињењем је спајање већински хрватских у једну, а већински бошњачких у другу жупанију односно кантон, док би трећа жупанија била по националној структури становништва мешовита.
Њом би заједнички управљали Хрвати и Бошњаци.
Други концепт је (уз обавезно одбацивање заговарања трећег ентитета), односно претворено у нови организацију Федерације по систему “2 плус 2”.
То би значило успостављање две жупаније које би биле заокружене целине под контролом Бошњака, а две под контролом Хрвата.
Како би оне изгледале и коју би територију обухватале још се не саопштава.
Истина, Изетбеговић се ограђује тврдњом да не долазе у обзир нити ће пристати на етнички чисте жупаније и утисак је да је управо то намењено домаћој (Бошњачкој) јавности.
Укидање шест жупанија и њихово прекомпоновање у четири “мега жупаније” извело би се с објашњењем да се ради о неопходном смањењу садашње гломазне и скупе јавне управе и администрације, односно поједностављења унутрашње организације Федерације.
Главни недостатак оваквог концепта било би незадовољство појединих већински хрватски, односно, већински бошњачких општина, које би се нашле у кантонима у којима становништво те општине није већинско становништво кантона којем би припале.
Но и сада имамо ситуацију где је један или други народ мањински у односу на кантон у којем живи.
Те страхове могуће је отклонити примењујући начело реципроцитета у такозваној позитивној дискриминацији.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
Република Српска је јединствен и недељив уставно-правни ентитет. Самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције. Један је од два равноправна ентитета Босне и Херцеговине.
То је могуће известу кроз законско осигурање минималних националних квота у жупанијским скупштинама и владама, осигурањем додатних посебних права за мањинске конститутивне народе – као што су право на образовање по једном или другом националном наставном програму, финансирање националних културних пројеката и институција и слично.
Оно што је основна новина и суштина је да БиХ добија такозвану Хрватску изборну јединицу.
За будућност ове ратом разорене и напаћене земље, битно је да се не спомиње (и спроводи у дело) мајоризација против интереса српског и хрватског народа, те да се „цементира“ институција председништва БиХ
Тако више никада никоме не би могло да падне на памет да намеће решење „један човек – један глас“. Јер Босна и Херцеговина је држава три народа и два ентитета, свидело се то некоме или не.
Извор: Србин.инфо – др Милош Здравковић
