Прочитај ми чланак
Рецимо да вам је мука од Оље Бећковић и „Утиска недеље”, али већ четири године се на телевизији не приказује ништа друго: ни вести, ни филмови, ни цртаћи, ни утакмице… Само Оља и њена емисијица. Онда вам одједном неко најзад понуди – уместо „Утиска”, ријалити шоу са Венди. Тешка срца и после дужег размишљања, прихватате промену; знате ви добро ко је и шта је Венди, али Ољу више ни секунду не можете да поднесете; дакле, нека крену Венди и њен шоу. Кад оно, уместо ријалити шоуа, опет “Утисак недеље”, само што га сада води Венди!
Отприлике тако изгледа смена власти која је појела протеклих девет месеци. Јер запитајте се има ли гласач Демократске странке икаквог разлога за незадовољство у данашњој Србији. Таман посла! Јесте му омиљена партија изгубила власт, али се његова омиљена политика несметано спроводи и даље. А уз то му се још извињава и нови председник ДС Драган Ђилас, геније који је у првом говору по ступању на положај првог међу жутима затражио опрост од свих који су на протеклим изборима заокружили његову партију!
То је понајбоља слика наводних мајских промена: гласачи „жутих“ добили су и наставак своје политике и извињење врха странке, док косметски Срби, ономад онолико обрадовани поразом Бориса Тадића, добише болна решења и границу.
Можда револуције једу своју децу, али их ове мирне нереволуционарне смене просто прождиру, са све костима. Зато ми не замерите што бих радије да својим месом нахраним некакав преврат, него да ме парче по парче глође вајна борба против корупције у којој се никако не истражује најважнија, свеузрочна крађа – она изборна од 6. маја. Одмах пристајем да ме прогута улица, само да не завршим као гозба за Тачија, Дачића и другарицу Кети. Не дај, револуцијо, да скончам у европском стомаку Сузане Грубјешић, а заузврат ме гризи до миле воље.
Одавно ми улица није била примамљива као данас. Буквално данас, вечерас, када ћу коначно стајати пред правим избором. На једној страни имаћу удобност свог стана, изграђеног у Брозовој накази од државе, а огрејаног преплаћеном паром коју пропушта и зауставља Ђилас.
На другој страни чека ме протестни марш „Никад граница – Косово је Србија“, који у 17 часова почиње испред Саборне цркве: мраз, ветар, снег, лед… али и прилика да викнем испред Председништва, Владе и Уставног суда, куда ће поворка проћи на путу до Храма Светог Саве као коначног одредишта.
Лак избор. Поготово због тога што ово није ни револуција, ни смена власти, већ протестни марш. Протестни маршеви не једу своју децу.
Желим да нас буде милион. Бојим се да ће нас бити тек неколико хиљада. Волео бих да не кривим оне који нам се неће придружити. Сигуран сам да ће они већ наћи разлог да за ко зна шта криве нас који ћемо се окупити. И знам да ћу ја њима доћи на протест или какво друго бунтовништво. Чим га уприличе.
И знам да ће вечерашњи протест обрадовати Србе са Космета. Озариће оне јужно од Ибра. А нарочито оне са севера. После 13 година борбе са непријатељима свих боја и дезена, они су заслужили предах. После 13 година предаха, ја се ужелех борбе. www.никадграница.орг
Додатак: Ко је читао епски серијал Џорџа Р. Р. Мартина “Песма леда и ватре”, тј. пету књигу “Плес са змајевима”, сетиће се незаборавне сцене преговора у Белим Сидриштима, великој луци која је дотле некако успела да избегне разорни грађански рат што бесни свуда около. Дебели господар луке прима у свом дворцу изасланика једног од претендената на престо, у војном смислу скоро па сасвим пораженог, али по наследном праву најјачег међу сукобљеним кандидатима.
У присуству осионе делегације супраничке стране која га потпуно држи у шаци, дебели господар пита изасланика: „Хајде реци шта ми ти то нудиш, што би ме навело да поништим примирје са овом господом преко пута?” Изасланик се замисли у себи: Нудим ти смрт, страдања, патње, жртве… али не могу то да кажем.
А онда изговара: “Нудим ти прилику да извршиш своју дужност!” Е па, даме и господо, за свакога ко се противи даљем откидању Космета и других подручја од Србије, за свакога коме је преко главе нових и нових националних понижења, за свакога ко је сабрао да су га евроинтеграције коштале више него санкције, за свакога ко би прихватио Путинову понуду Србији… данашњи протестни марш представља прилику да изврши своју дужност. Можда ће бити других и другачијих прилика, али данас, у понедељак 10. децембра, ово је једина која се нуди. Коме је то довољно, имао је рашта јутрос устати.
(Нови Стандард)
