Уколико постанем председник ДСС, залагаћу се за политичку неутралност Србије, али и за вредности политике Шарла Де Гола. Ово у интервјуу за „Србин инфо” поручује Милош Алигрудић, кандидат за председника ДСС.

Шта Вас је мотивисало да се кандидујете за председника ДСС?

– За мене је најважнија идеја о слободној, правно уређеној, привредно успешној и праведној Србији. Ту идеју је Демократска странка Србије носила од свог оснивања пратећи мисао Борислава Пекића да су демократско и национално две шине истог колосека. Велики број чланова Странке ме је замолио да прихватим кандидатуру у име заштите изворних начела ДСС, који су данас уткани у идеју војне и политичке неутралности.

Одласком др Војислава Коштунице са чела странке наступа ново поглавље у животу ДСС. У ком смеру треба да се развија Ваша странка? Да ли ћете нешто променити у раду ДСС?

– Следећи идеје Војислава Коштунице, утемељивача странке и њене политике, треба да наставимо борбу за политичку и војну неутралност Србије. Те идеје су утемељене у српској духовној и државној традицији слободе и независности. Само слободна и независна Србија може сарађивати и са истоком и са западом и очувати своју целовитост.

У оквирима послератне Европе, памтимо сјајну политику Шарла Де Гола која се управо базирала на овим вредностима и служила је као основ за подизање Француске из пепела. На неки начин европски деголизам може да нам буде узор. То значи да, уз борбу за очување целовитости земље, морамо наставити борбу за идеале праведног и демократског друштва.

Зато је ван памети, више пута поновљена, изјава мог противкандидата, Санде Рашковић Ивић, да је поносна што је пореде са Марин Лепен чија је странка позната по ксенофобији и расној мржњи, нарочито према Јеврејима и Ромима.

Иако се више од пола становника противи уласку у НАТО и ЕУ, у Скупштини Србије они немају своје представнике. Да ли на наредним изборима ДСС може сама или ће у савезу са другим странкама постати опет парламентарна странка?

– Сматрам да претходни избори нису ни били избори на којима су се грађани опредељивали за или против учлањења у Европску унију. ДСС је захтевала и захтеваће да се грађани на референдуму изјасне о томе да ли Србија треба или не треба да буде чланица ЕУ. Наша је идеја да ширимо свест о потреби да се Србија окрене својим интересима и да не испуњава туђе налоге и жеље, нарочито оне које долазе од земаља које нам отимају Косово и Метохију.

ДСС мора да се обраћа најширим слојевима грађана на разумљив и јасан начин и да тражи њихову подршку. Само на тај начин ћемо поново бити стожер око којег се родољубиви и демократски опредељени људи радо окупљају.

На том путу, прво треба разговарати са онима са којима се слажемо, па потом морамо ићи и даље од тога, не затварајући се у уске кругове. Не треба се унапред обавезивати ни према коме, поготову не према онима са којима не делимо исте националне и демократске вредности.

Ширећи своје идеје, ДСС треба да ствара широки савез за одбрану идеје слободне, демократске и неутралне Србије. Тек тако ће настати озбиљна алтернатива овој лошој власти.

Како после 14. година видите петооктобарске промене? Све је више људи у Србији који 5. октобар сматрају за, испоставиће се, дан српске капитулације пред преваром Запада.

– Борећи се против изборне крађе, грађани су се 5. октобра борили и за све оне идеале о којима данас разговарамо. На жалост, много тога је остало неостварено.

Оно што зовете „превара Запада“, ја видим као слабост оних који су били у тадашњем ДОС-у и који нису били дорасли задатку. Ако се издају идеје демократије, правне државе и одустане од заштите националних интереса, онда је сваком противнику Србије много лакше да оствари своје циљеве. Бојим се да је разједињеност по овим важним питањима била у основи нашег пропадања.

Коју економску политику Србија треба да води да би избегла банкрот и претварање у колонију Запада?

– Само за време Владе Војислава Коштунице народ је живео боље. То је зато што је вођена одговорна економска политика, зато што су ограничена задужења према иностранству, зато што је друштвени производ растао, а државна каса је била пуна.

Садашња Влада нема економску политику, већ води политику Брисела. Себе штити снажном демагогијом и тако само одлаже тренутак признања сопствене немоћи.

Штедња је узалудна мера, јер није праћена мерама за повећање производње. То највише погодује онима који желе да Србију политички и економски окују. Ако водимо слободну и независну спољну политику и одговорну унутрашњу економску политику, кроз праведну и стимулативну пореску политику, постоје шансе да Србију вратимо на прави пут. Зато је неутралност Србије важан предуслов за опоравак наше привреде и бољи живот.

Ускоро у Србију стиже руски председник Владимир Путин. С друге стране, Запад све више притиска актуелну владу Србије да усклади у потпуности своју спољну политику са спољном политиком Брисела. Какву би спољну политику Србија требала данас да води?

– Наравно да ће Србија морати да усклади своју спољну политику са Европском унијом ако настави путем евроинтеграција. Тада ће морати и да се одрекне добрих односа са Русијом. Ово садашње „балансирање“ наших власти неће дуго трајати. То све показује колико је за Србију боље да прогласи политичку неутралност него да буде чланица ЕУ.

Чланством у ЕУ Србија ће и политички и економски губити, јер ће јој бити везане руке, а ако се ослободи тих окова, отвориће се вишеструке могућности сарадње, како на истоку тако и на западу, уз много више позитивних ефеката.

Бриселски споразум у пракси се показао као де факто признавање албанске државе на Косову и Метохији?

– Једини смисао бриселских споразума је да се Србија сама одрекне дела своје територије. На жалост, власт Демократске странке је тај наопак посао започела, а власт Српске напредне странке га приљежно наставља.

Имајући у виду да су сви ови споразуми противни Уставу, али и међународном праву, посебно имајући у виду чињеницу да део тих споразума не примењују ни они у чијем интересу су и писани, још увек није касно да их се Србија одрекне и настави преговоре са албанском страном без посебних предуслова и притисака уз враћање УН као непристрасног посредника.

У случају да постанете председник ДСС, да ли бисте у свом тиму позвали људе који су подржали Вашег против кандидата Сандру Рашковић-Ивић и саму госпођу Рашковић?

– Сви они којима је на срцу Демократска странка Србије, њена изворна начела и политика неутралности, увек су добродошли.

Међутим, изјаве Санде Рашковић-Ивић указују на неку другу политику-политику суверенизма који не значи ништа, јер је свака држава суверена. Одступајући тако од програма ДСС и политике неутралности, она заправо дели Демократску странку Србије. Више нисам сигуран да се мом противкандидату и њеним најближим сарадницима допадају изворна начела ДСС и наставак политике неутралности.

(Србин.инфо)

Ознаке: ДСС., избори у ДСС, Милош Алигрудић, патриотски блок