Прочитај ми чланак

Милан Гушавац: Државотворност српског народа

0

prvi-srpski-ustanak(Двери српске)

Наш народ историјски спада у зреле народе. Разлог за то лежи у чињеници да је успоставио сопствено устројство (управу) између далеке 610. и 641. године.

Тада су се наши далеки преци преселили из постојбине на ове просторе. Током наредних векова, српски народ увек је био државотворан и ни једног тренутка није остао без бар једне своје националне државе или ентитета!

Први познати српки кнез био је Вишеслав, унук „непознатог архонта“, владара за којег се сматра да је повео Србе из Беле Србије (Бојке) на Балкан. По истој тој легенди, отац непознатог архонта био је владар Срба, који је имао два сина. Један га је наследио после смрт и владао „Белим“ (данас Лужичким) Србима, а други, прозван „Непознати архонт“ је повео „Црвене“ (данас Балканске) Србе на југ!

Вишеслав је владао од 780. године. Његови потомци Радослав, Просигој, Властимир, Мутимир, Прибислав, Петар, Павле, Захарија и Часлав сматрају се припадницима прве српске династије. Та владарска лоза носи име Властимировића, по кнезу који је поразио Бугаре и ојачао Рашку Србију! Последњи владар ове рашке династије, кнез Часлав је погинуо 950. у бици са Мађарима, на Сави код Београда.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Тада се средиште српске државности премешта у Зету (Дукљу). На тим пределима први познати владар био је Јован Владимир, који је борбу за осамостаљење Зете од Византије отпочео годином доласка на власт, а то је 1000. Више успеха у том храбром подухвату имао је Стефан Војислав, који је 1040. организовао устанак македонских Словена под Петром Дељаном. Заједничким снагама успевају да се одупру Ромејима. Стефан Војислав је од златника нађених на насуканој византијској барци окупио војску која је Зети припојила Травунију и Захумље. Његови наследници Михаило и Константин Бодин успели су да одрже независност а територију чак и прошире! Њихова држава обухватала је и Рашку и Босну, а Михаило бива прва српска глава која је крунисана за краља! То се десило 1077. године. После Бодинове смрти (1099.), краљевство се распада.

Трећа по реду, а можда најмање позната династија је она чији је родоначелник Рашки кнез Вукан, који је владао од 1083. Овој лози припадају још и Урош I, Урош II, Деса и Тихомир. Овај потоњи, касније се испоставило, био је старији брат родоначелника најзначајније српске династије (Немањића), Стефана Немање.

Даљи период развоја средњевековне српске историје детаљније се проучава у образовним установама од овог преднемањићевског, али и даље недовољно! Србија је добила своју аутокефалну цркву 1219. године. Те године је Растко Немањић, некадашњи престолонаследник који се одрекао царства овоземаљског, добио одобрење од тадашњег Никејског патријарха да оснује засебну Архиепископију у Жичи, задужбини његовог брата Стефана Немањића – Првовенчаног.

Највише световно достојанство Србија је добила 1346. године у Скопљу, када је Стефану Урошу IV Душану, званом „Силни“ на главу стављена царска круна! После пропасти царства (1371.), разорена Србија подељена је на Македонију и Моравску Србију, уз остале области верне једном од владара ове две.