Pročitaj mi članak
Бивши председник Хрватске Стјепан Месић предложиће данас у Мостару да Хрватска иницира промену Дејтонског споразума и нову међународну конференцију о БиХ.
Месић, наиме, замишља БиХ као “као грађанску државу, подељену на неколико вишенационалних кантона, уз централу власт која ће бити то што јој и име каже и у којој ће бити обезбеђена равноправна заступљеност трију конститутивних народа, без искључивања оних грађана који им не припадају”, пише загребачки “Вечерњи лист”, у издању за БиХ.
Бивши хрватски председник ће, како је раније најављено, своју иницијативу представити у говору на јавној трибини мостарскога Друштва за критичку мисао. Реч је Месићевом личном плану за реформу дејтонског устројства земље, који су претходно прочитали и поздравили бивши високи представници међународне заједнице за БиХ Педи Ешдаун, Волфган Петрич и Кристијан Шварц Шилинг.
Месићев предлог предвиђа да “треба разбити фаму” о недодирљивости Дејтона и потреби формирања енитчких кантона, као и тврдњу да у БиХ не могу бити равноправни грађани, него само припадници конститутивних народа.
Он замишља БиХ као “грађанску државу, подељену на неколико вишенационалних кантона, уз централу власт која ће заиста бити то што јој и име каже и у којој ће бити обезбеђена равноправна заступљеност трију конститутивних народа, без искључивања оних грађана који им не припадају”.
Месић ће, како се наводи, предложити и остваривање тог плана у три фазе и нагласити да би Хрватска требало да иницира процес, али и да начини властити детаљан предлог унутарашње политичке реформе БиХ.
Месић сматра да је нужна нова међународна конференција о БиХ, на којој земљу неће представљати представници ентитета или конститутивних народа, “а још мање представници националних странака”, већ чланови Председништва БиХ.
Тај Дејтон 2, сматра Месић, требало би да се одржи под окриљем УН, а председавајући би могли бити високи представници међународне заједнице у БиХ. Годину дана након што се на конференцији усвоји ново устројство БиХ, током којих би високи представник задржао сва овлашћења, био би организован референдум о прихватању предлога за опште изборе.
У наредних пет година, представници међународне заједнице поступно би се повлачили из БиХ. Истовремено би трајали и преговори БиХ с ЕУ о придруживању. Ешдаун је, како се наводи, Месићеву инициајтиву назвао “изванредном и посебно важном”, а слично је реаговао и Шварц Шилинг рекавши да “о опасној ситуацији у БиХ мисли потпуно исто што и Месић.
Месићев предлог поздравио је и Петрич који је рекао да би “добар почетак било повезивање свих конструктивних снага у БиХ”, а сматра и да би се регионални потписници Дејтона, САД и ЕУ за округлим столом требало договорити о начелима нове конференције.
Иначе, Хрватска се веома ангажовала на решењу кризе настале последњим протестима грађана незадовољних социјалним стањем и понашањем политичке елите. Реч је, како је наведено, о позиву на договор свих страна о “надоградњи Дејтона” и новом Уставу, који ће узети у обзир реалност федералног устројства те земље и легитимне интересе конститутивних народа.
Позивајући се на своја сазнања, аутор Јозо Павковић је написао да је заправо реч о својеврсној комбинацији промеморије и других начела везаних уз БиХ, посебно за босанско-херцеговачке Хрвате. Министарка спољних и европских послова Весна Пусић је Бриселу већ упутила “Промеморија БиХ. Суштина тог предлога је да се за процес интеграције БиХ у ЕУ користи приступ који је “кројен према мери БиХ“.
(Б92)
