Политичке тензије и сукоби у комшијској нам Македонији претходних недеља били су једна од главних тема светске јавности.

Терористички напад у Куманову био је иницијална каписла за демонстрације и мали рат између премијера Николе Груевског и опозиционара Зорана Заева, који све више поприма окршај западно и источно оријентисаних политичара.

„Обратите пажњу на геостратешки значај Македоније за Турски ток“

Руски амбасадор при ЕУ Владимир Чизов изјавио је за „Блумберг“ да „иако не барата чврстим доказима, логичко размишљање га води ка само једном закључку.“
– Уколико само мало обратите пажњу на географски аспект овог региона, Македонија представља идеално место кроз које би „Турски ток“ ишао даље ка Европи. Није случајност што баш тамо одједном избијају сукоби, као по наредби – рекао је Чизов.

У јеку међусобних оптужби, ситуацију у Македонији са нарочитом дозом забринутости прати пре свега Русија.

Разлог за посебну пажњу коју Москва посвећује Македонији јесте планирани гасовод „Турски ток“, чији би малтене кључни део представљали управо јужни суседи Србије.

Премијер Никола Груевски је пријатељски настројен према Русији, али се не одриче ни европског пута Македоније, за који каже да представља главни циљ те државе.

Ипак, политика владе у Скопљу подсећа мало и на званични став Србије – неувођење санкција Русији и отворена подршка руском пројекту „Турски ток“ који би по свему судећи пролазио кроз Македонију.

Тај неутрални став, по свему судећи због Запада, може се заступати само до одређене границе.

Оваква политика може се протумачити и као потпуно логична, јер би Македонија од гасовода који би пролазио кроз њену територију имала огроман финансијски добитак, као уосталом и све остале државе кроз које би „Турски ток“ пролазио.

Управо због тога, Русија је изузетно забринут због могућности пада тренутне македонске владе, која се показала као изузетно пријатељска, и долазак неке друге, мање кооперативне владајуће структуре на чело земље.

Ово је потврдио и министар спољних послова Сергеј Лавров, који је изјавио да је политичка криза у Македонији „контролисана споља“, индиректно оптуживши Запад за изазивање немира у тој држави.

– Покушавају да дискредитују Груевског и представе га као неког ко не испуњава потребе народа. Ипак, и врапцима на грани је јасно да иза ових немира стоји његово одбијање да уведе санкције Русији, као и подршка најпре Јужном, а затим и „Турском току – изјавио је Лавров.

Турски амбасадор: Гасовод „Турски ток“ не пре 2017. године

„Турски ток“ је пројекат компаније Газпром који је најављен у јануару 2015. године, након што је првобитни „Јужни ток“ пропао због, како су Руси тврдили, „Интервенције ЕУ која је забранила Бугарској учешће у том пројекту.“

Кључна ствар код оба пројекта гасовода је та што би они заобилазили ратом захваћену Украјину, чиме би Русија „убила две муве једним ударцем“ – задржала би енергетску надмоћ над Европском унијом и притом додатно нашкодила непријатељски проамеричкој настројеној влади у Кијеву.

Планирани „Турски ток“ би у овом делу Европе пролазио кроз Грчку, Македонију, Србију и затим се настављао у Мађарској. Стога стручњаци (пре свега амерички, који се највише баве овом темом) наводе да су ове четири државе тренутно најбитнија „мета“ руске дипломатске офанзиве.

Извор: Блиц.рс

Ознаке: Балкан, ЕУ, Македонија, Русија, Турски ток