Прочитај ми чланак
Као и увек, пословично објективна, непристрасна и етичка Побједа, налази се на правом трагу када је у питању текст у којем наводе да је моја маленкост боравила у Подгорици, од руских новаца, са циљем рушење уставног поретка и роварења Црне Горе.
Ипак, ваше информације нису до краја потпуне, па у овом одговору желим да то и учиним. Пре свега, циљ тајне КГБ операције „Скугрић до Забјела“ није био изазивање протеста и нереда – не бави се тиме руска обавештајна служба. Напротив, они су ме, имајући у виду мој имиџ, косицу и новосадски нагласак, послали тамо како бих сексуално општио са времешним женским ведетама ДПС-а и преко постеље успео да их приволим на другу страну.
Моји инструктори су ми објаснили да тај задатак и неће бити нарочито тежак, јер је ДПС-ова мушка структура, пратећи врховни пример, годинама уназад забављена истим полом, па је ово, како су стратези из Кремља тврдили, ово „брисан простор“.
За тај посао сам, јасно, обилато награђен, али имајући у виду више него погубан утицај санкција Подгорице према Москви, овога пута нису били нешто издашни у слању рубаља и долара, већ су ме обезбедили сандуком водке, који сам махом трошио са до зуба наоружаним Козацима, спремним да јурну на Владу Црне Горе чим за то добију миг.
Морам признати да ме је одсуство средстава за корупцију изненадило, јер је познато да се Москва тиме обилато бави, за разлику од ДПС-а којем никада не би пало напамет да купује личне карте, фабрикује резултате избора, прети и уцењује по затворима, радним местима, школама и другим установама за подршку.
Коначно, када ми је зазвонио телефон и када је друг Владимир рекао: „Томо, заскочи Азру Јасавић“, схватио сам да јесам јефтини плаћеник усмерен против једног демократског режима, али и да моја продаја има цену, а укус меру. „Азру, нећу, Владимире, никако“, одговорио сам са гађењем, после чега сам пуштен низ воду, како и доликује плаћенику.
