Прочитај ми чланакШести округли сто из циклуса под називом "Реинтеграција или разграничење. Разговори о будућности Косова и Метохије" одржан је у четвртак, 26. децембра 2019.године, с почетком у 14 ч, у Свечаној сали Машинског факултета у Београду (други спрат, бр. 211).
На овом научно-стручном скупу, на коме је проф др Милош Ковић био модератор, где је нагласак био на културно-идентитетским аспектима косовскометохијске кризе, наступили су:
проф. Емир Кустурица, редитељ
проф. Мило Ломпар
проф. Митра Рељић
Процењујући штетност изостанка националне сагласности у погледу оптималног решења за будућност косовско-метохијског дела Србије, сматрамо да је дужност српске академске заједнице да понуди свој прилог решавању овог животно важног питања. Из тог разлога окупили смо компетентне учеснике из различитих области, који ће са различитих становишта понудити своје прилоге налажењу решења.
Емир Кустурица је прочитао фрагменте из своје нове књиге, која би ускоро требало да се нађе пред читаоцима, а чији је радни наслов „Наша ствар“. Одломци које је прочитао, како истиче, посредно се односе на Косово и Метохију, а непосредно на импресије са доделе Нобелове награде аустријском писцу Петеру Хандкеу.
„Када би неко питао зашто Петер није поверовао онима који мисле и верују да Сунце излази на Западу, и тако постао Нобелов лауреат пре двадесет година, било би исто као и тражити реконструкцију нечијег карактера, промену његове природе, али и друкчије виђење онога што смо у друштву спектакла погрешно научили навикнути на отпад који пред нашим очима имитира велику цивилизацију. Петер Хандке је супериорни представник западне цивилизације. Тамо има више непоткупљивих него на Истоку, док Хандкеа још једино може да поткупи она споменута реч коју је убацио у текст, уместо оне друге. Само пишчево сећање открива тајну колико је он речи у седамдесет и више књига морао да промени како би успео да примири своје противречне мисли и плаховиту ћуд“, објашњава Кустурица.
Према Кустуричином мишљењу, српски народ не може да изађе из стега док се не суочи са титоизмом. Ако хоћете да уђете у сукоб са влашћу, најгоре што можете да урадите је да им дирате у Тита, напомиње он. Целокупна историјска традиција српског народа анестезирана је праксом титоизма и све што српски народ данас трпи је последица нерашчишћених рачуна са титоизмом.
