Прочитај ми чланак
(Драгољуб Петровић)
У својој богатој хисторији Срби још само нису били гутачи ножева, што ће им омогућити фирма „Крстић и син“ пакетом економских мера, које је министар Лаза представио као „тупе ножеве“. И њих, јелте, има да прогутамо. Догодине добијамо пакет оштрих ножева, а за три године ћемо ваљда морати да гутамо и мачеве. Тако ће нас већ 2016. године – ако не у ЕУ – макар примити у пуноправно чланство неког угледног циркуса.
Министар Лаза, кога први потпредседник зове „син“, а презива се Крстић – дакле, „Крстић и син“ у једној особи – ових дана нашао се у два проблема. Најпре је обзнанио да није нострификовао диплому са Јејла, јер то у Србији кошта од 600 до тисућу евра и траје две године. Ваљда су му објаснили да за то време и за те паре овде можеш да завршиш три факултета, плус мастер. Послали су га на консултације о тој ситуацији код председника Томе, који му је објаснио да он има сличан проблем, само контра – диплому му признају у Србији, али је у свету нико нормалан не би признао. Те је Лази било лакше.
Друго, министар Лаза је на јавној седници Владе морао да изврши масовну расподелу комплета тупих ножева, а први потпредседник се за тај директан пренос посебно наоштрио – забранио је члановима Владе да иду на бесмислена путовања. Што је проблем у најави – Гузенбауер, рецимо, следеће пут кад дође у Србију неће моћи да се врати назад, јер забрана бесмислених путовања ваљда важи и за саветнике. „Шта ћеш кући?“ – питаће га први потпредседник. У смислена путовања рачунаће се, ваљда, само Абу Даби, Зубин Поток, Брисел и Бајчетина.
Пре расподеле комплета тупих ножева грађанству, Влада је остварила фул контакт са арапском компанијом „Мубадала“, приликом којег је потпредседник први пут у каријери признао да се у нешто не разуме. „Не разумем се баш у производњу чипова“ – отело се у једном тренутку првом потпредседнику, у шта је веома тешко поверовати јер је он досад показао да је водећи експерт за све области науке и технике – од реглаже трапа за „боинг“, откупне цене малина до штеловања карбуратора моторне тестере.
Мада зато Веља Илић делује као да се разуме и у чипове. Пошто је Арапима објаснио све потенцијале надалеко чувеног ивањичког кромпира, преводиоци су му на крају објаснили да чипови, истина, немају неке изразите сличности са чипсом. Али уопште није лоша идеја.
„Ма, будале!“ – мора да су ови из „Мубадале“ укратко препричали своје утиске из Србије по повратку у Абу Даби. Где је локална штампа већ објавила да је борд директора „Мубадале“ имао билатерални састанак са бордом директора српске компаније „Мабудале“. Што на арапском ваљда значи: „Дивни људи“. Или тако нешто.
– Како је било у Србији? – питао их је шеик по повратку.
– Ма, будале (арапски: какви дивни људи) – одговорио је шеф делегације „Мубадале“.
– Ко је на вас оставио највећи утисак – питао је шеик.
– Министарка енергетике! – одговорила је комплетна делегација „Мубадале“, јербо у арапском свету, што знају сви који летују у Египту, плавуше, па још с докторатом, представљају раритет.
– Је л’ вас Вучић водио на ручак? – питао је шеик.
– Јесте, јесте, само смо се зајебали. Рекли смо келнеру да нам донесе исто што и Вучићу, па смо од српских специјалитета пробали две боце инфузије! – пожалио се борд директора „Мубадале“.
(Данас.рс)
