Прочитај ми чланак

КОСОВО КАО УСЛОВ СВИХ УСЛОВА Каква је судбина дијалога Београда и Приштине

0

Судбина дијалога Београда и Приштине требало би да буде извесна - он једноставно мора да постоји, уколико обе стране желе да наставе свој пут ка чланству у Европској унији. Међутим, намеће се питање како ће и када две стране сести за исти сто, с обзиром на то да га је српска делегације прошле недеље напустила због убиства косовског политичара Оливера Ивановића.

Технички дијалог је требало да почне 16. јануара, наког годину дана паузе. Обе стране – београдска и приштинска нашле су се у Бриселу, али је све прекинуто када су учесници сазнали страшну вест – убиство Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, који је и предводио српску делегацију у преговорима, истог дана је изјавио и да „неће бити наставког дијалога у Бриселу док Србија не добије одговоре о убиству Оливера Ивановића“.

Исто је јуче поновио и министар иностраних послова Србије Ивица Дачић – Београд је опредељен за дијалог са Приштином, али да ће разговоре наставити када добије конкретне информације о убиству Оливера Ивановића.

Ипак, саговорници „Блица“ сагласни су у оцени да је пред нама само један пут.

– Уколико вођство Србије, али и народ желе пут Еворпске уније – дијалог са Приштином мора да се настави, поручује политички аналитичар Душан Јањић.

Србија се, наиме, поглављем 35, а које се тиче између осталог и Косова, обавезује да Приштину неће блокирати при укључивању у међународне организације. После убиства Ивановића, поручује Јањић, свима треба да буде јасно колико је Косово важно и колико ово питање треба што пре решити.

Технички дијалог биће, очекује он, настављен већ наредне седмице, а доћи ће и до промене формата политичког дијалога.

Ово је тај моменат

– Дијалог је пут да проблем решимо. Видимо да падају главе због тог вакума који влада на северу Косовске Митровице… Ипак, постоји свест да проблем мора да се реши и ово је тај моменат – поручио је Јањић и додао да је потпсивање правнообавезујућег споразума предвиђено још пре пет година, те да ли ће он бити и потписан зависи искључиво од вођства Србије да ли то жели, али и „да ли грађани желе да уђу у ЕУ, а ако неће онда треба радити нешто друго“.

Погрешно се сугерише да ћемо признати Косово

До 31. децембра 2023, објашњава Јањић, Србија мора да затвори сва поглавља, па и 35 у којем се наводи да правнообавезујући споразум Београда и Приштине мора да буде потписан, те да наша земља до уласка у ЕУ има још две до три године како би ушла у промену законодавства и Устава.

– Тај споразум најраније може да буде потписан 2019. или до прве половине 2020. године. У јавности се сугерише, често погрешно, да Србија мора да призна независно Косово. Не мора, она само не сме да омета косовско учлањење у међународне организације – истакао је Јањић и навео да ће у фебруару Европска комисија да објави стретегију, односно мапе пута Западног Балкана у којој ће проценити да су Србија и Црна Гора најспремије.

Преговарачки тимови

Говорећи о промени политичког формата дијалога, Јањић је рекао да се још не зна како ће тачно изгледати дијалог на овом нивоу, али да ће председници имати своје преговарачке тимове, који ће у њима такође учествовати.

Учешће Америке и Немчке?

Он не очекује да преговори на овом нивоу почну пре јесени, јер прво треба договорити теме, за које верује да ће бити подељене у неколико сегмената.

– Формат политичког дијалога још није усаглашен али се напомиње учешће Америке и Немачка. Знамо мишљене Приштине о томе, чека се Србија. Чека се и формирање владе у Немачкој – указује Јањић.

Србија ће морати да призна реалност

С друге стране, приштински аналитичар међуетничких односа Фатмир Шехоли поручује да ће на крају процеса, односно дијалога, Србија морати да потпише споразум, којим ће експлицитно признати независност Косова.

Шехоли сматра да ће до краја ове а најкасније до 2019. године бити потписан друго правнообавезујући уговор између Београда и Приштрине, а што значи да ће њиме, подвлачи он, Србија коначно признати реалност на Косову.

– Тим споразумом ће Србија коначно морати да призна реалност на Косову, односно независност Косова. Знамо да је у Србији у току унутрашњи дијалог и да ће се показати храброст председника Србије да препозна реалност на терену, а што значи независност. Тиме ће се Србији отворити услови за даљи наставак европских интеграција и чланства у ЕУ – рекао је Шехоли „Блицу“.

То питање је орочено

Он наводи да је „косовско питање“, према његовим информацијама, орочено, те да је последњи рок за решење почетак 2019. године.

– Друго решење не видим. И Србија и Косово су на себе преузеле своје обавезе и мораће да их испуне. Косово је преузело формирање Заједнице српских општина и она ће бити формирана у складу са Уставом Косова. Такође је Косово преузело на себе да повећа безбедност и то је урађено – наводи Шехоли.

Поручује да с друге стране Србија мора да расформира све паралелне институције.

Косовска екипа неспремна за дијалог

Међутим, професор Факултета политичких наука у Приштини Бехлул Беqај, говорећи о томе што већ скоро годину дана нема политичког дијалога, сматра да је током протеклих месеци целокупан процес уназађен, поготово када је реч о албанској страни.

– Наставак дијалога је праћен великом сумњом у било какава коначан исход. Косовска екипа потпуно је неспремна за успешан наставак дијалога – сматра Беqај, који ипак не искључује могућност да правнообавезујући споразум и буде потписан ове године, али сумња да ће све што буде договорено, као и до сада, бити импелментирано.

Бурна година пуна изазова

Директор Центра за регионализам Александар Попов подсећа да се још не зна како ће изгледати правнообавезујући споразум, те да обе стране одуговлаче „свесне шта све на том путу морају да ураде“.

Српске власти, указује, тешко да ће испунити очекивања Приштине – да се тим споразумом експлицитно призна независност Косова.

На Косову су, додаје, свесни на уступке које морају да направе када је реч о формирању ЗСО, иако сматрају да ће она бити попут невладине организације. С друге стране, истиче, српска страна сматра да ће им она бити један вид самоуправе (општина на северу).

– Оно што је сигурно је да ће ова година бити бурна и пуна изазова – закључио је Попов.