Таман после избора: Од Вучића траже правно-обавезујући споразум до фебруара!

17:28 24.10.2023.

Представници “велике петорке”, коју су чинили Габријел Ексобар испред САД, посредник у дијалогу Мирослав Лајчак, као и емисари САД, Немачке и Италије, затражили су од Београда и Приштине да до фебруара 2024. постигну правно обавезујући споразум о нормализацији односа, сазнаје Нова.рс. У исто време, они захтевају да обе стране крену у имплементацију споразума који су ове године прихваћени у Бриселу и Охриду.

Прошлонедељни долазак “велике петорке” у Београду и Приштини први је сусрет с америчким и европским званичницима након оружаног сукоба у Бањској, у ком су погинуле четири особе. Њихова посета Србији долази у тренутку кад се говори о увођењу санкција против оних који су одговорни за тај догађај, али и против представника државног врха уколико се докаже да су умешани у тај случај.

Иако се Бањска помињала, главна тема је било представљање плана за наставак дијалога Београда и Приштине и примена споразума које су Александар Вучић и Аљбин Курти прихватили у Бриселу и Охриду. Како је и званично речено након састанака, од Приштине се захтева расписивање избора на северу Косова и формирање Заједнице српских општина.

Извори Нова.рс, међутим, наводе да је на столу био и захтев да Београд и Приштина постигну правно обавезујући споразум, а као крајњи рок је одређен фебруар следеће године.

“Било би идеално кад би се тај договор постигао пре краја године, али је као рок постављен фебруар 2024, с обзиром на да то следе избори, односно кампања најпре у Бриселу, а потом и у Вашингтону”, каже наш саговорник.

Немања Тодоровић Штиплија, извршни директор Центра савремене политике, у изјави за наш портал подсећа да је, кад су преговарачи прошле године на лето дошли у Београд, била идеја да се споразум (француско – немачки план”) постигне што пре – прво је поменут крај године, а потом пролеће.

“И јесте споразум постигнут на пролеће, кад је дошло до Бриселског и Охридског споразума. Верујем да ће се сад инсистирати имплементацији, а онда кад све то буде завршено може да дође и до правно обавезујућег споразума. То је споразум који би односе Србије и Косова довео на неку нормалу”, наводи Штиплија.

Он каже и да претпоставља да је “велика петорка” дошла с неким роком о томе кад очекују прве кораке у имплементацији Бриселског, односно Охридског споразума.

“То се првенствено односи на одржавање избора на северу КиМ и формирање ЗСО. Оно што је мени занимљиво после доласка изасланика је то што они и даље виде Куртија као највећу препреку у имплементацији свега постигнутог. Без обзира на све што се десило у Бањској”, наводи Штиплија.

Наш саговорник истиче и да се Србија 2013, кад су одобрени преговори о придруживању с ЕУ, обавезала преговарачким оквиром да су нам у процесу евроинтеграција кључне три ствари – поглавља 23 и 24 (владавина права) и дијалог Београда с Приштином, односно постизање правно обавезујућег споразума.

“Недостатак реформи у тим областима и непостизање до правно обавезујућег споразума може да закочи наш европски пут”, каже Штиплија.

Вучић: Не могу о детаљима

Након састанка с представницима “велике петорке” није организована конференција за новинаре. Прво Вучићево гостовање било је на телевизији Пинк у јутарњем програму, где је рекао да не може да говори о детаљима састанка.

„Разговор је био тежак, али не могу да говорим о детаљима, јер је такав договор. Људи мисле да је то само због Бањске. Није. То је тактички било ужасно због нас. Донело је катастрофалне последице, али у стратешком смислу, не заборавите, њихов једини циљ је да признамо независно Косово“, рекао је Вучић.

Након разговора у Београду и Приштини Мирослав Лајчак је изјавио да очекују од Косова и Србије да у потпуности испуне обавезе из дијалога о нормализацији односа, као и да ту чињеницу не мењају догађаји од 24. септембра. Он је навео да су чланови “велике петорке” с Вучићем и Куртијем разговарали о томе како да се иде напред у нормализацији односа и оствари напредак у примени Споразума на путу ка нормализацији. Постизање правно обавезујућег споразума помиње се у тачки шест документа који је прихваћен у Бриселу.