Pročitaj mi članak
БЕОГРАД – Лидер СДС-а је својевремено изјавио да би сарађивао са ДС-ом ако се промени, а сад им се упорно нуди иако се, изгледа, променио управо он. ДС и СДС су „стално у контактима и сусретима на разним нивоима”, каже за „Политику” Бојан Пајтић не желећи да прецизира како би његова странка могла да одговори на позив Бориса Тадића да опозиција изађе на изборе у једној колони.
„До краја ове недеље ћемо знати да ли до веће излазности демократских бирача води једна или две колоне. Наш једини мотив је смена Вучићевог режима и једино тај критеријум нас води у разговорима”, каже лидер Демократске странке док председник Политичког савета ДС-а Драгољуб Мићуновић каже за наш лист да не разуме „чему толика журба јавности кад избори још нису расписани”.
Један други бивши демократа, а данас председник Нове странке Зоран Живковић, не би да са својим бившим партијски друговима из ДС-а, Тадићем (СДС) и Чедомиром Јовановићем (ЛДП) изађе заједно на изборе. Он се, да подсетимо, упорно залаже за излазак проевропске опозиције на изборе у две колоне. Тако Пајтић до краја недеље мора да преломи да ли ће прихватити Тадићеву или Живковићеву идеју.
Да ли ДС може опростити Тадићу, односно да ли би борба против Вучића могла да надвлада гнев демократа који је Тадић навукао на себе када је крајем јануара 2014. године, свега месец и по пред ванредне изборе напустио странку?
Годину дана касније Тадић је у својству лидера Социјалдемократске странке изјавио да се не каје што је напустио ДС. Наглашавајући како његова нова странка не напада владу говорећи министрима „да су стока или ђубре, као што кажу Драган Шутановац или Зоран Живковић”, он је такве погрде својих дојучерашњих сабораца назвао „најбољом сликом зашто не желимо да будемо део те опозиције” (око ДС-а). Демократе је оптуживао и да истрајавају у коалицији с Новом странком Зорана Живковића, за којег је навео да је „имао посебне односе са Мишковићем”. Али, допустио је евентуалну сарадњу СДС-а и ДС-а, ако ови потоњи „покажу намеру да се мењају”.
Данас Тадић упорно призива такву сарадњу, иако се, изгледа, понајвише променио он. За разлику од доба кад је био председник Србије, сад се залаже за улазак Србије у НАТО, нудећи се истовремено ДС-у који је изричито против приступања Северноатлантском пакту. Новембра прошле године, Тадић је ревидирао и свој став о легализацији геј бракова, наглашавајући да истополне заједнице треба правно регулисати и одобрити им усвајање деце. Занимљиво је да се тога сетио баш уочи склапања савеза СДС-а с Либерално-демократском партијом, до тада једином политичком снагом која се отворено залагала за побољшање положаја ЛГБТ особа.
Тадић одбацује спекулације да би желео да предводи евентуалну једну опозициону колону, наглашавајући да ту улогу треба да преузме „онај ко има највише шансе да донесе неки глас” као и да ће о томе одлучивати „рејтинзи, а не сујете”.
У међувремену, из ДС-а се чуо и један глас који се категорички залаже за самостални излазак на изборе. Ако жели на листу ДС-а, може да попуни приступницу и прихвати правилник о кандидовању унутар те партије, написао је за „Данас” Ђорђе Беламарић, координатор ДС-овог Центра за едукацију. Он сматра да коалиција с „остацима Демократске странке”, како назива партије предвођене некадашњим кадровима ДС-а, не би могла да успе јер се против тога буне и чланови тих странака, а самим тим и њихови бирачи.
„Убеђен сам да ће евентуална коалиција бити само преживљавање остатака ДС-а, уз евентуалну шансу за останак старих и истрошених политичара у парламенту. У ствари, то ће бити крај Демократске странке можда и њено гашење, јер ако нема реуједињења, вероватно ће и убудуће бити разједињења”, изричит је Беламарић.
Аналитичар Милан Николић сматра да би опозиција нешто бољи резултат ипак остварила уједињена, јер „грађани награђују уједињења наивно верујући да је посреди тимски рад за добробит свих”.
„Странке проевропске опозиције морају да се опасуље и да знају да им је СНС узео програм који чак како-тако остварује. Једини непокривен простор представља један нови концепт економског развоја који се не би заснивао на неолиберализму. То би подразумевало неки микс социјалдемократије и активне улоге државе. Али, странке опозиције немају економисте који ће то да им кажу”, оцењује Николић и додаје да су се лидери странака које се двоуме око броја колона стално вређали и нападали и да ће зато „проћи као на свакој распродаји старих ствари”.
Извор: Политика
