Прочитај ми чланак
Превртљивост и лаж су услови без којих им Империја не би дозволила улазак у игру политичарима у Србији.
Знамо ми ко су ти људи. То су осим часних, ретких изузетака, људи без начела, лишени не само узвишеног личног, а самим тим и државотворног, морала, него елементарне људске и политичке доследности. Али, опет, мада све знамо, сад кад их гледамо како нас и даље јашу, бестидни у својој задриглој некажњивости, не можемо да не поменемо мудре речи чувеног саветника тројице руских царева, Александра Другог, Александра Трећег и Николаја Другог, Константина Побједоносцева: „Демократија је средство за магарчење маса“.
То се види у Србији, наркотизираној и некротизираној прћији „косовопродаваца“ Дачића Тачића и Вучића Бранковића, занетих ловом на Мишковића, који су им, по свему судећи, одобрили господари са линије Вашингтон-Брисел, да би се забавили милиони игром званом „Тајфун за тајкуне“. (А ко би им други одобрио? Зашто нико, ако је борба против корупције у нас тако жестока и свеобухватна, не покреће питања какво је предаја Сартида Ју Ес Стилу? А Динкићево разарање домаћег банкарства, или оно кад је с тата Лабусом правио „Националну штедионицу“? Аферу „Коферче“? Аферу „Индекс“, када је за продају диплома оптужен низ професора крагујевачког, али и понеки с београдског Универзитета, а знамо где су неки из садашње власти стицали дипломе? Баве ли се Станлио и Олио наше „антикорупцијске“Владе монополом страних банака у Србији?)
Ипак, иако знамо ко су ти људи, наши политичари (част изузецима!)повремено се свега треба подсећати. Учинимо то заједно.
Социјалистичка партија Србије
Све политичке успехе које су скоро две деценије остваривали, СПС-овски вођи стекли су позивајући се на Слободана Милошевића, као борца за Србију која се не потчињава Западу. И кад је њихов оснивач ухапшен, наставили су да профитирају на причи о њему. Докле је та лагарија ишла? Ево примера: у листу „Сведок“ од 28. фебруара 2006. године, на питање о Милошевићу који се још увек налази у Хагу, 
Бранко Ружић одговара: „Питање да ли смо се одрекли Милошевића је исто као да питате да ли се верник одрекао Бога или Христа“, а Милутин Мркоњић категорично тврди: „На последњем великом скупу седам хиљада људи је у сали аплаудирало поводом сваке прозивке имена Слободана Милошевића. Зар то није најбољи доказ исправности његове политике?“
Године 2008, а на основу подстицајног деловања америчког амбасадора Камерона Мантера, СПС је створио владу са Тадићем и жутокракима, која је уништила Србију. Милошевића су заборавили; чак су правили и неки документ о „помирењу“ са ДС-ом, чији је циљ био да се „оперу од прошлости“.
Томислав Николић
Сви знају да је Томислав Николић, док је био радикал, тражио да се Косово и Метохија прогласе окупираном територијом, и да се ту не праве никакви компромиси. Чак и после четири године, између два круга председничких избора, у интервјуу за „Печат“ (17. маја 2012.) изричито је рекао: „Ако ја победим, спречићемо пропаст државе. Борићемо се за опстанак Космета у Србији; док смо живи ја и сви чланови СНС-а, борићемо се за Космет у Србији. Испитаћемо и уставност Статута Војводине/…/Преиспитаћемо и противуставне преговоре о судбини Космета које је водио Борко Стефановић/…/Моја победа омогућава да Србија сазна истину и о изборној крађи и о свему што се дешавало“…
Сада је Николић председник Србије. Шта је испунио од својих предизборних обећања?
Српска напредна странка
Кључни човек напредњака, Александар Вучић, 2008 је, поводом књиге др Војислава Шешеља (иначе, свог кума и духовног оца), „Растурање Хашког трибунала“, рекао: „Ова књига је сведочанство борбе човека којег је његова држава без кривице осудила на политичко тамновање, а против кога лажни 
поступак воде они који су његову и нашу земљу бомбардовали, децу нам убијали и отимали територију. Ово је сведочанство о слободарском духу једног човека и величини дела народа који као највећу вредност баштини слободу.
Својом снагом и одважношћу на почетку кафкијанског процеса у Хагу све нас је постидео. Уверен сам да је његова борба, у ствари, борба за Србију и њену будућност“. Сви знамо шта је Вучић, пошто се дивио Шешељевој храбрости у Хагу, учинио после тога са странком коју му је кум поверио на чување, и шта сада мисли о онима који су „нашу земљу бомбардовали, децу нам убијали и отимали територију“.
„Напредњак“ Милован Дрецун, који већ више од деценије живи продајући причу о херојској одбрани Космета, у интервјуу „Геополитици“ (новембар 2О12.) истакао је: „Ми морамо да се боримо за целовито Косово у међународно признатим границама Србије, а не за његову поделу, и да питамо ЕУ да ли мисли да гарантује територијални интегритет парадржави, чију независност не признаје ни њених пет чланица!“
И? Шта би? Успоставише, он и странка му на власти, границу са Косметом… Прави борац за Космет би рекао да не жели да у томе учествује, и, као минимум, поднео би оставку и повукао се са платног списка власти која крчми сопствену државу…
Има још много, много примера, али ово је довољно…
О чему је реч?
У својој изврсној књизи „Криза/Корисни идиоти и колапс Србије“ (обавезна лектира за сваког ко жели да се озбиљно суочи са епохом), Љубомир Кљакић нас подсећа да је „носилац империјалног суверенитета“ данас „транснационална супер класа“, светски савез моћи у коме либерална олигархија САД има одлучујућу улогу. /…/Неопходну унутрашњу кохезију и стабилност режима „меке“ окупације и локалног савеза мoћи који га лојално спроводи, обезбеђују особе којима се због њихових нарочитих 
личних својстава додељују номинално главне улоге. То су корисни идиоти светског корпоративног поретка”. Реч је о „идиотима“ у изворном, античком значењу грчке речи: онима који се суштински на занимају за судбину заједнице којој припадају.
Локални поредак под влашћу Империје је, по Кљакићу, поредак корисних идиота, то јест „некомпетентних и морално недостојних који се успоставља, одржава и којим се управља на штету заједнице, јавног интереса и општег добра“. И зато, по аутору студије „Криза“, “свака застава под којом наступају корисни идиоти, јесте лажна застава“. (Улазак у ЕУ, борба против корупције, старање за „европске вредности“, итд, и сл.)
И додаје Кљакић: „Овдашњи корисни идиоти легитимишу се свакодневно као ватрени заступници пропагандних слогана о врлинама света без алтернатива, дакле о врлинама мртвог света/…/Свака власт корисних идиота демонстрира безрезервну лојалност једино према врху хијерархије корпоративног савеза светске моћи и то само зато што је примарно лојална према властитим личним или групним амбицијама и интересима“.
А како Империја регрутује „корисне идиоте“ на локалу? Путем конвертитства. Најуспешнији су они који су пљунули на себе, своје речи и своја дела, и постали неко други. Кљакић наводи случај Тонија Блера, који је за живота променио толико маски да му се лице више не препознаје – „од младог троцкистичког марксисте и америчког стипеднисте, ватреног американофила, либералног фундаменталисте и крсташа корпоративне империје, “америчке пудлице“ и ратног злочинца до пребега из англиканске у католичку цркву и њуејџерског идеолога јединствене светске религије“…
Дакле, не чудите се превртљивости домаћих играча у позоришту сенки званом ЕУ Србија. Превртљивост и лаж су услови без којих им Империја не би дозволила улазак у игру. Ипак, важно је знати да се игра, и ко су ти јефтини, трећеразредни шмиранти који је играју у нашем провинцијском политичком позоришту.
Димитријевић Владимир
(Двери)
