Прочитај ми чланакОд почетка свог мандата, министар културе Владан Вукосављевић вероватно на себе никад није скренуо толику пажњу као улазећи у вербални рат са власником "Пинк" империје Жељком Митровићем.
То није био случај чак ни са отварањем два музеја, која су била на деценијском чекању, а за које је као ресорни министар сигурно делимично заслужан. За ове две године, колико је у Влади Србије, само се још једном нашао у фокусу јавности и то када је најављивана његова смена.
Фото: Министарство културе Србије
Пре свега неколико месеци сви су га видели на излазним вратима Немањине 11, али се игром случаја у Влади ипак задржао. Реконструкцију кабинета Ане Брнабић одложила је хитност решавања косовског питања, а он је (бар на још неко време) успео да задржи министарску фотељу.
Мада је у Влади од 2016, тек сад је ушао у фокус шире јавности. Вукосављевић је претходних дана, први пут оштро, почео да говори о погубности ријалити програма. Он је изјавио да такве емисије не би требало да се емитују на телевизијама са националном фреквенцијом, те да би „српско друштво требало да буде поштеђено простаклука“.
Министар културе који није из културе
У званичној биографији, која је достављена парламенту пре његовог избора за министра, писало је да је похађао постдипломске студије „Међународни уговори у спољној трговини“. По завршетку Правног факултета био је сувласник компаније за пружање правних услуга у промету некретнина, а након тога и сувласник предузећа за односе са јавношћу и корпоративно лобирање. Био је члан и Крунског кабинета Престолонаследника Александра Карађорђевића, али и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.
Пре избора на функцију министра културе, био је секретар за културу Града Београда.
– Вербални порнографски садржаји и телесни порнографски садржаји, без обзира у које се време емитовали, не смеју да имају места у програму са националном телевизијом. Нико не може да правда емитовање ријалити програма реченицом да „народ то тражи“ јер то није тачно. Ово није народ лакрдијаша и псовача – навео је министар културе.
(Не)заслужан за отварање музеја
На његове оштре речи стигао је и оштар одговор Жељка Митровића, а сукоб се на крају умешала и и премијерка Ана Брнабић, међуим не да би стала у заштиту Вукосављевића, већ да би отворено подржала власника ТВ Пинк и његове ријалит емисије.
Највећи резултат у време његовог вођења ресора културе је свакако отварање два музеја у Београду, која су дуже од деценију била под кључем. Народни музеј је био затворен 15 година, а Музеј савремене уметности нешто мање – 10.
Међутим, ни од једног културног радника нити политичара нисмо могли да чујемо да је њихову успешну реконструкцију заслужан Вукосављевић.
Отварање ове две институције, које су од великог културног значаја за државу Србију, представљено је као резултат целе владе.
Подршка ћирилици и поблем са новцем
Међу последњим потезима које је направио је рад на изменама Закона о службеној употреби језика и писма, које би казнама органе власти на свим нивоима, установе, институције… па чак и медије требало да натера да уместо латинице, користе ћирилицу. Чак и то је изазвало полемику у јавности.
Једни су тврдили да ћирилица није угрожено, а други да је већи проблем у Србији неписменост, а не писмо на ком је неко неписмен. Ове измене закона се још нису нашле на Влади и питање је када ће и да ли ће бити усвојене.
Вукосављевић је за медије причао да је тражио већи буџет за културу, те да је мањак новца највећи проблем, а најављивао је и да ће решити проблеме у „Танјугу“, „Политици“ и „Новостима“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
