Прочитај ми чланак

Ко је Ђурђев, скупљач потписа за одбрану Александра Вучића

0

Јавности непозната организација која се представља као Институт за политичко умрежавање покренула је „Петицију за одлучну одбрану угледа и институције председника Републике Србије Александра Вучића од медијског рата који против њега воде политичке и интересне групе у земљи и окружењу и медијима под њиховом контролом“.

Како пише лист Данас, петицију је потписало више стотина људи. Међу њима су имена људи из Српске напредне странке – председник ИО СНС Дарко Глишић, али и министар одбране и смењени шеф београдског одбора Небојша Стефановић. Следе још више или мање познати „напредњаци“ – Братислав Југовић, Зоран Ђорђевић, Угљеша Мрдић, Дамир Хандановић, Владанка Маловић, Марија Јовичић, Александар Мартиновић, Лука Кебара, Лав Пајкић…

На списку су и коалициони партнери социјалисти Ивица Дачић, Александар Антић, Ђорђе Милићевић. Ту је и покрајински посланик са листе ПУПС Александар Ђурђев, те министри Златибор Лончар, Маја Гојковић, Ирена Вујовић и други државни и партијски званичници. Естрадни списак „појачавају“ и естрадне личности, певач Аца Лукас, ријалити звезда Кија Коцкар, инфлуенсерка Ружа Рупић, певачица Марина Висковић…

Јавности непозната организација која се представља као Институт за политичко умрежавање покренула је „Петицију за одлучну одбрану угледа и институције председника Републике Србије Александра Вучића од медијског рата који против њега воде политичке и интересне групе у земљи и окружењу и медијима под њиховом контролом“.

Институт за политичко умрежавање за себе наводи да је „патриотска организација основана 2020. године“. Према подацима из регистра удружења на сајту АПР-а, тзв. „Институт“ је удружење грађана, а представља га већ поменути Александар Ђурђев, 41-годишњи кадар пензионерске партије. Занимљив је његов развојни пут на политичкој сцени.

Ђурђев је 2012. са Мирославом Паровићем формирао странку „Трећа Србија“, пошто су избачени из покрета Двери, јер нису послушали директиву централе да не ступају у коалицију са СНС.

Они су те године прискочили у помоћ СНС-у и Милошу Вучевићу да преузму власт у Новом Саду од демократа, претходно сменивши после месец дана Александру Јерков. Напредњачки партнери Паровић и Ђурђев нису лоше прошли – добили су на управљање ЈП Информатика, које је убрзо пало на ниске гране, а предузеће које живи од провизије за наплату рачуна комуналних предузећа – у губитке.

Ђурђев је приде постао саветник градоначелника за „питања Дунавске стратегије“. Информатика се посебно прославила финансирајући са 300.000 евра албум Слободана Тркуље, који су потом „трећесрбијанци“ делили грађанима. А 2015. године добио је отказ јер је као извршни директор тог предузећа плаћао баснословне кафанске рачуне. Партнери су се посвађали, па је Паровић избацио Ђурђева из странке.

Према оцени Агенције за борбу против корупције, због сукоба интереса, јер је у периоду од 2012. до 2016. године истовремено био одборник у новосадској скупштини и директор поменутог предузећа, изречена му је мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о агенцији за борбу против корупције.

Када је избачен из „Треће Србије“, Ђурђев је 2015. у Новом Саду основао Удружење баш звучног назива – „Време је за Акцију – Српска Лига“. То нешто није штимало, па је већ следеће године удружење преименовао у „Време је за Акцију – Нова Српска Десница“.

Промена имена му се осладила, па се две године потом изродило Удружење „Поредак“, које је затим прошле године применовано у још важеће – „Институт за политичко умрежавање“. Истовремено избрисано је као седиште београдска адреса – Цетињска 15 и наведена новосадска – Сремска 2.

У току тог периода Ђурђев је на покрајинским изборима 2016. наступио на листи Српско руског покрета, али је тај неуспех анулирао прошле године када се, на октроисаним изборима коначно, обрео на широкој коалиционој листи СНС, додуше као кадар ПУПС-а, и доспео у Бановину.

На његовој званичној биографији под називом „Александар Ђурђев – Српска лига“ наводе се и титуле: Витез командир „Реда Орла Грузије“ и „Бешавне доламе господа нашег Исуса Христа“.

Када је изгубио позицију у Информатици, остао је у сфери јавних предузећа. Прешао је најпре у Србијагас, а одатле у ЈП Транснафта.