Прочитај ми чланакСва је прилика да ће Мило Ђукановић и након јучерашњих избора наставити своју двадесетпетогодишњу владавину Црном Гором.
Битка се и даље води око једног мандата, а од пет могућих сценарија, Мило Ђукановић победник је у четири. Иако се резултати Центра за демократску транзицију (ЦДТ) и Центра за мониторинг (ЦеМи) разликују у једном мандату у корист Ђукановића, ДПС-у је и даље потребна подршка мањинских партија.
СЦЕНAРИО 1: ДПС+СД+мањине
Тренутно најизвеснији сценарио јесте да се Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића удружи са својим „сателитима“ Социјалдемократама Ивана Брајовића (СД) и мањинским партијама. Таквом коалицијом прикупило би се неопоходних 41 мандат за састав владе с обзиром на то да према ЦДТ-у, ДПС има 35, СД и Бошњаци по 2, а Хрвати и Aлбанци по мандат. Уколико се ДПС ослања на пројекције ЦеМи-ја, онда би таква коалиција имала за један мандат стабилнију владу, односно 42 посланика будући да је према њиховим резултатима Милу Ђукановићу припало 36 посланичких места. У том случају, ДПС чак не би ни морао да се ослања на подршку албанске или хрватске мањине за неопходну већину.
Такав сценарио најизвеснији је јер су мањинске партије у Црној Гори традиционални партнери Мила Ђукановића у свим досадашњим владама па ни сада не би требало да дође до изненађења, а исти је случај и са Социјалдемократама Ивана Брајовића.
СЦЕНAРИО 2: ДПС+СД+СДП
Мање известан, али не и крајње немогућ исход био би да се стари партнери Ранко Кривокапић (СДП) и Мило Ђукановић поново удруже уз већ поменуту подршку Ивана Брајовића. Таква влада имала би (према ЦДТ) тачно 41 мандат (42 према ЦеМи) будући да је СДП Ранка Кривокапића освојио 4 мандата на изборима. Ипак, тешко да ће Ранко Кривокапић погазити реч и прогутати низ оптужби које у последње време износи на рачун Мила Ђукановића с којим је пуних 18 година делио власт у Црној Гори.
Такав сценарио тренутно делује могућ једино уколико ДПС понуди новог кандитата за премијера, јер ће Кривокапић и Ђукановић тешко изгладити сукоб.
Црногорска опозиција за „Блиц“: Не признајемо резултате избора због ДРЖAВНОГ УДAРA
Последњих дана по црногорским (али и српским) медијима се провлачи да би то могао бити Душко Марковић, досадашњи „владар из сенке“, односно човек који се још од деведесетих година налази на највишим функцијама Црне Горе.
Марковић је био и генерални секретар Владе Црне Горе, посланик, помоћник министра унутрашњих послова, а широј јавности постао је познат тек 2005. када је постављен на место директора Aгенције за националну безбедност. Године 2010. био је министар без портфеља, затим и министар правде, да би од 2012. обављао функцију министра за људска и мањинска права. Међу локалним кулоарима колају приче да би управо Марковић био и пожељан кандидат за премијера у очима Запада.
Једно је сигурно, уколико СДП и буде улазио у преговоре са ДПС око састава нове влада, њихов услов ће сасвим загарантовано бити да премијер не буде Мило Ђукановић, али није сасвим познато у каквим су односима Ранко Кривокапић и Душко Марковић и да ли би такав сценарио приволео СДП да поново пружи подршку некадашњим коалиционим партнерима.
Ипак, ту се јавља још један проблем – сарадња СДП и СД, ондносно Ранка Кривокапића и Ивана Брајовића који се повукао из СДП-а и оформио нову партију (СД) која је, чини се, и кључни играч ових избора јер без њихова два мандата Мило би тешко могао да размишља о влади.
Управо је Ранко Кривокапић ускраћивањем подршке Милу Ђукановићу и изласком из владајуће коалиције уздрмао стабилност црногорске владе која је једва успела да преживи изгласавање неповерења почетком године. И тада су гласови Брајовићевих Социјалдемократа били одлучујући тас који је превагнуо у Милову корист.
СДП и СД нису се растали у пријатељским односима. Након изласка из коалиције са ДПС, део СДП-а, сматрајући да је Кривокапић скренуо са курса политичке идеологије странке, напустило је партију, основало СД и остало верно политици Мила Ђукановића. СДП тражио је да СД врати посланичке мандате странци, а Кривокапић је напао своје отцепљене функционере да их је „власт покварила“. Због свега тога, оправдана је сумња у поновну сарадњу СДП-а и СД-а.
СЦЕНAРИО 3: Велика коалиција: ДПС+СД+СДП+мањине
Уколико би се други сценарио обистинио, подршка мањина не би ни била неопходна, али би уз њих влада свакако била много стабилнија (45-46 мандата). Ипак, због свега раније наведеног (у сценарију 2), таква коалиција је и више него упитна, а највише због размимоилажења Ранка Кривокапића и Мила Ђукановића. Да ће се двојица старих партнера тешко споразумети потврдио нам је и сам Кривокапић који је данас за „Блиц“ поручио да је ДПС изгубио изборе.
– СДП је сачувао идеју и визију на чијем остварењу ради већ четврт века и на овим изборима смо оживели ЛСЦГ. Црна Гора је евроатланска држава која брине о својим грађанима и СДП ће наставити да окупља све грађанске и мањинске странке како би се зауставила похара наше државе. ДПС је изгубио ове изборе упркос насиљу које је спроводио. ДПС је једина власт која је забранила грађанима комуникацију и искључила „Вибер“ и „Wхатсапп“. Замислите да се оно што се дешавало јуче у Црној Гори десило у било којој европској земљи – рекао је Кривокапић за наш лист.
СЦЕНAРИО 4: Опозиција+мањине
Одмах након проглашавања резултата, четири водеће опозиционе странке позвале су мањине да откажу поверење Милу Ђукановићу и седну за преговарачки сто. Четири водеће партије заједно, према пројекцијама ЦДТ, имају тачно 40 мандата (ДФ-18, Кључ и Демократе по 9 и СДП 4) и недостаје им један како би срушили владавину Мила Ђукановића дугу готово три декаде. Довољно би било да приволе албанску Форцу или Хрватску грађанску иницијативу које су освојиле по један мандат. Ипак, тешко да ће мањинске партије које су годинама верне ДПС-у и Милу Ђукановићу напрасно одлучити да промене страну, осим уколико им опозиција не понуди нешто што се не одбија.
И Демократски фронт и СДП, као и Демократе позвали су мањине да преговарају.
– Сад нам предстоје дани и недеље у којима ћемо покушати да објединимо све антирежимске снаге и субјекте који су жељни промена и који се залажу за истинску демократизацију црногорског друштва и спречавање даљег економског суноврата државе. Уосталом, и пре саопштавања коначних резултата, председник Демократа је руку пружио свима који Црну Гору носе у срцу, а не у џепу – поручили су за „Блиц“ из Демократске Црне Горе.
Међутим, мале партије су свакако подложније притисцима па је и са те стране тешко да се одлуче да окрену леђа Милу Ђукановићу. Осим тога, опозиционе партије су углавном просрпски оријентисане и пропагирају референдум за улазак у НAТО, што се не поклапа са програмом мањинских партија.
СЦЕНAРИО 5: Куповина гласова (Мило+СД/мањине/остали посланици)
Није немогуће! Када је у игри велики улог као што је влада која виси о само једном мандату, сва средства су у оптицају. Опозиција је већ унапред оптужила Мила Ђукановића да ће уз помоћ корупцијских средстава саставити владу.
– Избори нису фер и демократски. Највећа одговорност је на опозицији, наша коалиција има 40 мандата, ДПС има 35 мандата. Тешко је схватити да ће ико прихватити коалицију ДПС-а, уколико то не буде производ политичке корупције. Да не долазе људи из Луксембурга и Немачке, да се не купују гласови, да се са тим престане. Специјални тужилац је посебна прича, са „спектакуларном акцијом“ данас и јуче, кад је хапсио активисте ДФ. На полицији се не може заснивати легитимна власт – поручили су за „Блиц“ након синоћњег пребројавања гласова.
С обзиром на то да је сваки посланик у скупштини власник свог мандата, опција куповине гласова није нимало нереална. По том принципу ДПС би могао да приволи (поткупи) било ког посланика из било које партије и на тај начин састави нову власт. Наравно, исту могућност има и опозиција, али они категорички одбијају такав епилог.
