Pročitaj mi članak
Треба да се запитамо да ли би нам чланство у НАТО помогло и шта ми уопште са неутралношћу као спољнополитичком одредницом добијамо.
Неутралност је спољнополитичка стратегија која за циљ има да држава остане изван међународног оружаног сукоба уколико до њега дође, те стога она мора да убеди остале државе да ће сигурно остати неутрална у случају његовог избијања.
„Убеђивање“ се спроводи тако што неутрална држава током периода мира спроводи рестриктивну спољну политику, чију меру одређују заинтересоване државе, а која зависи од природе међународног система и нивоа поларизације односа између држава. Стога је на неутралној држави да процени у шта је неопходно да се други убеде. У нашем случају Резолуција има пре свега унутрашњи значај, у смислу обуздавања тежњи неких политичких фракција ка евроатлантским интеграцијама. Лоше је када се неутралност дефинише само као забрана уласка у неки војни савез. Уместо тога, овакав статус треба да буде дефинисан као тежња државе ка миру, пре свега у властитом региону, каже за Данас Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове – ISAC фонда, одговарајући на питање да ли један члан Резолуције Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије довољан за дефинисање неутралности земље.
Да ли је довољно да српски званичници говоре да је земља неутрална или треба још нешто урадити?
— Ако је елита која је тада водила државу заиста мислила озбиљно са неутралношћу као спољнополитичком одредницом, она је могла да стави до знања другима да преузима тај статус, путем званичног обавештења. Заиста је неозбиљно да се у члану 6 резолуције, која пре свега говори о Косову, проглашава „војна неутралност према постојећим војним савезима“. Ако желите да будете озбиљно схваћени, такав статус треба прогласити законом, можда чак и уставом, и потом га преточити у стратешки оквир (како држава види себе и своје окружење). У Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране из 2009. она се не помиње. Поврх свега флоскула „према постојећим војним савезима“ говори да је наша неутралност дизајнирана да буде недоследна: остављамо себи опцију да уђемо у неки будући војни савез уколико се створи могућност.
Како на такву српску неутралност гледају војни савези и остале државе? Сматрају ли нас заиста неутралним или не?
— Сматрају нас за државу која не жели у НАТО, и, вероватно, државу која гаји одређену блискост са Русијом. За руске интересе на Западном Балкану то је вероватно засад задовољавајуће. Што се тиче Запада, Србија није ништа учинила да би друге убедила да је неутрална.
Како у контексту неутралности гледати на војне вежбе са земљама НАТО и Русијом? Да ли то раде и остале неутралне земље?
— После пада Берлинског зида стандарди спровођења политике неутралности за време мира су веома смањени. Тако да се такви потези, барем у Европи, не схватају као противни неутралности. Али, како смо поново сведоци раста поларизације на нашем континенту, супротстављене опције сигурно не гледају благонаклоно. Политика неутралности се у овом моменту своди, како ми се чини, на неулазак у војне савезе и непостојање страних база (безбедносно-војног типа) на територији земље, мада се то може променити.
Шта је концепт активне неутралности и може ли Србија бити активно неутрална?
— Активна неутралност је концепт политике европских неутралних држава у Европи за време Хладног рата, са циљем убеђивања суперсила да ће остати неутралне у случају сукоба између њих. То је подразумевало активно залагање за мирно решавање спорова, добре услуге (медијација и сл.), подршка напорима УН. Србија дефинитивно не води овакву политику.
Може ли Србија остати неутрална уласком у ЕУ? Хоће ли јој ЕУ тражити да то промени?
— Како је наша неутралност дефинисана као само неулазак у НАТО, из ове перспективе не представља препреку. Али треба да се запитамо да ли би нам чланство у НАТО помогло и шта ми уопште са неутралношћу као спољнополитичком одредницом добијамо.
Како на неутралност утичу обавезе које Србија има према НАТО и њена посматрачка улога у Заједници договора о колективној безбедности, савеза окупљеног око Русије?
— Никако. Наша неутралност има утицај само на наш однос са НАТО.
С обзиром на потезе које вуче, иде ли Србија ка чланству у НАТО?
— Не бих рекао. За улазак у НАТО потребна је јасно исказана воља за улазак, испуњавање одређених стандарда и решавање територијалних проблема. Без коначног решења односа са Приштином (не сугеришем притом које је крајње решење), Србија не може ући у НАТО. Потези које смо вукли сведоче да желимо што ближу сарадњу са НАТО, што је мудро, пошто смо геостратешки у њиховом дворишту и ту ћемо и остати по свој прилици.
О САГОВОРНИКУ
Игор Новаковић је директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове – ISAC фонда. Међународни односи и безбедност су примарне области његовог интересовања, нарочито питања везана за европске и евроатлантске интеграције, сталну неутралност као статус у међународним односима, регионалну сарадњу и билатералне односе Србије са другим државама. Аутор је већег броја анализа и предлога практичне политике ISAC фонда, као и неколико чланака и приказа у домаћим и иностраним научним часописима.
Извор: Данас
