Pročitaj mi članak

Kako je Milica Zavetnica postala desna Gordana Čomić

0

Promena političkog kursa stranke Zavetnici sa opozicionog na „naprednjački“, nakon neprelaska cenzusa na decembarskim izborima u koaliciji sa Dverima, za sagovornike Danasa nije nikakvo iznenađenje jer je naznake „izdaje“ principa sopstvene politike naveliko i godinama unazad naznačavala liderka Milica Đurđević Stamenkovski, pažljivo ostvarujući upravo interese Vučićevog režima.

– Иако је Србији несумњиво потребан нови базични консензус и нова логика политичког деловања и сарадње која треба да омогући излазак из дубоке кризе наше државе, друштва и народа, чињеница је да је на делу системско онемогућавање остварења једне такве нове визије која би учинила крај овом систему пљачке и и издаје државних интереса која под овим режимом траје дуго – каже за Данас Тамара Керковић, професорка Универзитета у Нишу и дојучерашња функционерка Двери.

Саговорница Данаса је поднела оставку у Дверима, након неуспелог преласка цензуса на изборима у децембру прошле године, а у коалицији са Заветницима.

Ако погледамо последњи, очајнички покушај да се у режим укључе сви они који му до сада нису и формално припадали, јасно је да се на делу види препознатљив пример „хегемоније путем неутрализације“, и онога што Грамши препознаје као „пасивну револуцију“ режима који све стварне захтеве који нападају хегемонијски успостављен поредак, просто преузима, инкорпорира у свој систем и тиме неутралише органски потенцијал за променом система. Режим је у свој систем најпре увукао добар део демократског“ и „либералног“ институционалног сектора, а сада то чини и са „националним“ делом политичког спектра, о чему сведоче последње најаве и догађаји, било да је реч о странци Заветници или покрету „МИ“ – каже саговорница Данаса.

Употреба и злоупотреба националне идеје у Србији траје већ 30 година, додаје, а посебно последњих 12 година од стране псеудо-патриотске владајуће странке која чудовишну фузију клијентелизма, пљачке јавних ресурса, лажи и издаје и даље представља као заштиту националних интереса, народа и државе док је на делу деструкција свих елемената државности- суверености, народа и територије, све зарад голе пљачке и опстанка на власти.

– Ова фасадно-патриотска природа, а заправо клептократска природа режима је и до сада успевала да привуче на високе државне функције истакнуте креаторе политике бивше „демократске“ власти. Неуспех Националног окупљања кажњен је од стране национално и опозиционо оријентисаног бирачког тела и отворио простор за нова приближавања режиму – сматра наша саговорница.

Према њеним речима, промена политике Заветника најпре је објашњена потребом сарадње на локалу, а сада све израженијој вољи за уласком у извршну власт, последица је како природе режима, тако и схизофрене ситуације на пост-изборном политичком тржишту.

Томе је свакако допринео и вештачки створен конструкт предизборне картелизације политичке сцене на којој има места једино за режим и прозападну опозицију. Овакав „салто мортале“ од опозиционе до политике подршке режиму, ма чиме био инспирисан, свакако је штетан за поверење бирача у носиоце идеје националне демократије и суверености. Са друге стране, рашчишћавање опозиционе сцене је све јасније – каже саговорница Данаса.

Лажне националне снаге, напомиње, лажне демократе, или лажни зелени нека буду са Вучићем, а сви стварни борци за нову Србију треба да се на овим темељима базичног консензуса изборе за нову Србију после Вучића.

Шта карактерише све прелетаче из опозиције у власт?

Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду, каже за Данас да за све прелетаче из опозиције у власти су карактеристичне две особине: немају стида и наводе виши интерес као изговор за потпуно очигледну и белодану околност: продали су се.

– Госпођа Ђурђевић Стаменковски је десна Гордана Чомић. Чомићка је ушла у Вучићеву Владу да би се, тобоже, залагала за европске вредности (за које актуелни режим не даје пет пара), а Стаменковска је у ниском старту за утрчавање у власт са изговором да жели да заштити националне интересе (за које актуелни режим, такође, не даје пет пара). Прелетање јесте прилично масовно на српској политичкој сцени, али због те масовности није мање одвратно, нити због броја таквих случајева аргументи “прелетача” делују мање увредљиво за елементарно здрав разум – каже Бојан Пајтић.

„Вучић доделио Заветницима да постану партија налик Вулиновој“

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, каже за Данас да Заветници нису направили политички заокрет, већ су само добили нови задатак од свог диригента.

– Они су већ годинама Вучићев политички сателит, коме је било поверено да глуми наглашено националну опозицију. То су за њега радили из више разлога: како национално оријентисани бирачи не би отишли на неку другу страну; да би Вучић када пожели могао да представи Бриселу да је под великим притиском патриотске јавности; како би по потреби режим могао да позајмљује подршку Русима; да би они које жели да стигматизује били ударани туђом руком – истиче Драгомир Анђелковић.

Све те задатке Заветници су испуњавали правећи се да су опозиција, додаје, али таква игра је морала да дође до краја.

– Проваљени су од стране опозиционих бирача а Вучићу они не требају баш толико да би им преливао своје. Зато су потонули на прошлим изборима. Пошто се то десило неформални лидер СНС-а им сада додељује нову улогу, тј. да постану партија налик Вулиновој – сматра наш саговорник.

Уместо лажне опозиције, напомиње даље, наставиће да делују као нескривена наводно патриотска песница режима.

– Тако могу да послуже директно Вучићу, дајући привид да његов покрет у оснивању окупља и неке играче који до јуче, као, нису били његови. Индиректно су му од користи јер шаље поруку онима који су преузели улогу Заветника, да се исплати бити лојалан Вучићу. Ко за њега политички погине, биће награђен министарским или неким другим местом. Пре свега таква порука се упућује Несторовићу, на кога Вучић и даље рачуна, али и другој фракцији „Ми“, коју такође хоће да употреби – закључује Драгомир Анђелковић.