Како центри за социјални рад служе за прикупљање гласова?

06:40 18.10.2023.

Изнуђивањем и "куповином" гласова егзистенцијално најугроженијих грађана политичке партије злоупотребљавају ситуацију у којој пола милиона људи у Србији живи у апсолутном сиромаштву, а број корисника у евиденцији центара за социјални рад износи око 700 хиљада, а 176 хиљада грађана прима социјалну новчану помоћ, речено је на конференцији за новинаре на којој су представљени налази истраживања Црте "Мрежа политичких притисака у центрима за социјални рад".

Црта наводи да изборна корупција не заобилази ни област социјалне заштите у којој политичке партије проналазе свој интерес. Како је показало истраживање Црте, Центри за социјални рад политичким странкама служе као спона са гласачима које је релативно лако поткупити и уценити.

– Руководство странке обично врши утицај преко руководства општине или града, које је даље задужено за притисак на директоре центара или запослене који се непосредно баве пословима материјалних давања и локалних услуга које финансира локална самоуправа – рекла је Марија Стефановић, менаџерка квалитативних истраживања у Црти, која је уз Данила Вуковића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду, ауторка извештаја, преноси Н1.

– Директор центра, као главна веза између партије и институције, развија сопствену клијентелистичку мрежу, врши притисак на запослене и омогућава злоупотребу јавних ресурса – наводи се у извештају.
Стручни радници и остали запослени у центрима користе се вишеструко – као сигурни гласови, страначки активисти, непосредни извршиоци притисака над корисницима и „донатори“ који део плате дају странци.

На крају ланца су социјално угрожени грађани, који морају да гласају по директиви, статирају на митинзима, али у неким случајевима и да део финансијске помоћи коју примају такође уступе странци.

– Истраживање нам је показало колико су немилосрдне партијске мреже које уцењују најрањивије грађане, условљавају добијање социјалне помоћи партијским ангажманом, гласањем или страначким активизмом, враћањем дела новчане помоћи странци и слично – истакао је професор Данило Вуковић.

У извештају се наводи да су политички утицај и партијске клијентелистичке мреже најизраженији на врху, што се односи на директоре центара, њихове заменике и руководиоце. Утицај је такође јак и на самом дну, односно код нестручног и техничког кадра.

– Партијско кадрирање и запошљавање главни су механизми јачања партијске мреже и контроле и над запосленима и над јавним ресурсима – наводи се у извештају.