Прочитај ми чланак
За политичаре је то нова политичка игра. Начин да се након колапса на мартовским изборима врате у главе људи, да зараде можда по неки политички поен. Али да ли је те исте политичаре заиста брига? Да их је брига, они би направили патроле које би проверавале како људи живе.
Ова вест је недавно нанела нове црне облаке над Војводином, али за разлику од кишних облака из овог облака ће по свему судећи пљуштати само нове невоље:„Председник Покрајинског одбора ДСС Миленко Јованов најавио је да ће та странка формирати „Језичке патроле“ којима ће утврдити у колико насељених места, посебно на северу Бачке, грађани мађарске националности, како тврди, не говоре српским језиком.“
Сви који су имали прилике да посете нека од места са већинским мађарским становништвом уверили су се да је у овим местима у општој употреби углавном мађарски језик. Неки се зачуде када им се касирка у „Роди“ или другој продавници обрати на мађарском, а затим се окрену око себе и схвате да сви говоре мађарски. Запитају се да нисмо већ ушли у ЕУ у којој нема више граничног прелаза па да се нису случајно обрели у суседној нам држави Мађарској?
Запита се човек „Јел има овде Срба?“!
Наравно да има, али у средини где Мађари чине 80% становништва и већина Срба говори мађарски. И толико су се навикли да говоре мађарски да се често деси да двоје Срба између себе говоре мађарски! Мислећи ваљда за оног другог да је Мађар. А понегде и зато што им је због сталне употребе мађарски постао ближи него српски (о ћирилици и да не говоримо).Оваква ситуација је у свим местима са већинским мађарским становништвом, у Кањижи, Сенти, Ади, Чантавиру, Хоргошу, Бачкој Тополи…
И онда се неки политичар досети да формира ЈЕЗИЧКЕ ПАТРОЛЕ!
Ова вест је, наравно, подигла мало суве војвођанске прашине. Није доста што је та прашина затрована разним хербицидима и пестицидима, са додатним примесама ГМО организама које нам исти ти политичари полако али сигурно намећу… Сад нам ту нашу вољену војвођанску прашину трују и политичким отровима.
Јер то није ништа друго до политичке игре. За политичаре је то нова политичка игра. Начин да се након колапса на мартовским изборима врате у главе људи, да зараде можда по неки политички поен. Али да ли је те исте политичаре заиста брига? Да их је брига, они би направили патроле које би проверавале како људи живе.
Да ли имају посао, колико зарађују, а колики су им трошкови? Да ли имају адекватну здравствену заштиту? Да ли ће ићи на летовање, односно када су задњи пут и да ли су икада били на летовању? Да ли имају својој деци да купе све што треба за школу? Каква је настава у школи?
Када би нека таква патрола обилазила места по Војводини и сакупљала информације, схватили би да људи немају посао.Они који имају посао, у већини раде за минималце, а многи и за мање од минималца.Схватили би да од тих плата људи не могу да живе, па поред тога морају да раде још разне друге послове. Било шта, само да зараде још неки динар.
Схватили би да због тога не могу да приуште себи да оду даље од свог места јер или немају ауто, или немају новца за гориво. Они који и добију годишњи одмор, проведу га радећи неки други посао, а о мору могу само да маштају гледајући увече омиљену серију, док их у међувремену убеђују како им је добро јер инвестиције тек што нису стигле, а ускоро ћемо ући у ЕУ па више нећемо ни имати брига.
Схватили би да не могу да проведу довољно времена са својом породицом, да васпитају децу, већ се уздају да ће децу васпитати у школи.
Међутим, када би отишли у школу, схватили би да нам је систем образовања одавно „пукао“. Да учитељи и наставници добијају посао такође преко политичких веза, а да при том немају адекватне способности за квалитетно извођење наставе. Да им је прече да се „огребу“ за неки проценат од продаје уџбеника, него да се заиста баве образовањем и васпитањем.
И онда би на крају, надам се, схватили зашто наши суграђани мађарске националности не говоре добро српски језик.
Зато што и њима као ни Србима ова држава не допушта да живе један пристојан и достојанствен живот! Живот у коме ће осећати сигурност за себе и своју породицу. За своју будућност.Да могу слободно да планирају да ће имати свој дом, да могу имати деце колико желе, а не да стрепе да ли ће их моћи нахранити.
Ти наши суграђани се осећају као грађани другог реда, а чињеница да не говоре српски их додатно увлачи у то убеђење. Али оно што је њихова заблуда је да нису само они грађани другог реда у овој држави. То су сви грађани, укључујући и Србе. Сви сем политичке елите.
А том и таквом државом управљају управо такви исти политичари који шаљу језичке патроле! Неки други политичари ће са друге стране искористити овакву ситуацију да учврсте своју политичку позицију међу националним мањинама. Тврдећи да штите њихове националне интересе.
Неки трећи ће питати „А гди су наши новци?“ не желећи при том да признају колико тих „наших новаца“ троше на своја возила, некретнине, путовања, „шопинге“ по иностранству …
Сви ће они да нам причају бајке када одлуче да распишу изборе. Чак ће се и посвађати испред камера (иза камера је друга прича). Оптуживаће једни друге, обећаваће нове послове, инвестиције, стандард …
После избора ће правити договоре. Тада неће бити битно шта се причало пре избора, биће једино важно да се уграби нека функција.
Ако треба прећи ће из једне у другу странку. Мењаће политичка убеђења као доњи веш. Погазиће своју РЕЧ.
И запитамо се: Колико вреди РЕЧ једног политичара?Aко сви знамо одговор на ово питање, зашто се онда уопште узбуђујемо што је тамо неки политичар рекао нешто у вези ЈЕЗИЧКИХ ПАТРОЛА?
Ајде да ми уведемо језичке патроле! И да те патроле казне политичаре сваки пут када погазе своју реч!
Бранислав Пеић
Покрет Двери
Повереништво Сента
