Прочитај ми чланак
Нигде нисмо могли да добијемо обавештење где ће бити отворена бирачка места. Један део пријављених је добио писмо из конзулата, али три дана пре избора, док су неки обавештени на дан избора, 5. маја
С променом која се десила 2000. године, српска дијаспора, нарочито у прекоморским државама, понадала се да ће се коначно нормализовати односи са матицом и кренути заједничким снагама у успостављање правне државе и регулисање питања будуће економске, политичке, образовне, научне, духовне и културне сарадње. Дијаспора је пружила руку, матица није. Дијаспора сваке године шаље дознаке матици, тако да је прошле године из дијаспоре послато најмање 5,5 милијарди долара, што је био један од главних фактора макроекономске стабилности у Србији у периоду велике економске кризе. Шта је дијаспора добила за то – базично ништа, и чак јој се из године у годину одузима и оно најосновније, право гласа.
Као потпредседник Савета дијаспоре, који је тадашња Савезна влада СР Југославије основала 2002. године, и један од два званична представника дијаспоре из САД, активно сам учествовала у борби за добијање држављанства по скраћеном поступку, за остваривање права дијаспоре да гласа у дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП) у иностранству писмом, електронском поштом или пуномоћјем, на регулисању питања војног рока за двојне држављане, на решавању питања повраћаја имовине и рехабилитације неправедно осуђених, као и на формирању Министарства за дијаспору. Нас неколико је припремило детаљан предлог како треба да изгледа Министарство за дијаспору и с којим дужностима и обавезама.
После десет година, могу, нажалост, да закључим да су односи дијаспоре и матице готово гори него што су били, да дијаспора још увек не може да оствари своје право да гласа путем писма или електронске поште, да је јединствени бирачки списак направљен тек ове године, и то катастрофално, тако да изгледа да има више бирача на списку него што има држављана Србије, још увек није враћена отуђена имовина, а рехабилитација неправедно осуђених иде веома споро и траљаво.
Министарство за дијаспору је додељено једној минорној партији, чије су делегације (част изузецима) подсећале на јагњеће бригаде које су харале дијаспором. Инвеститори из српске дијаспоре су сматрани инвеститорима другог реда, којима не треба давати никакве повластице, док су се милиони евра практично поклањали Ју-Ес-Стилу, „Фијату” и страним банкама. Српски стручњаци, инжењери, научници, професори са огромним искуством у земљама широм света нису потребни матици, јер партократе све то знају много боље. Сведоци смо да је наука бачена на колена, Институт у Винчи уништен, а образовање доведено на најниже гране, као и некада чувени Београдски универзитет.
Навешћу неколико примера из личног искуства као показатеље систематског спречавања дијаспоре да гласа. Иако сам се уредно и на време регистровала 2007. године да гласам у ДКП у Чикагу, када сам отишла да гласам, нисам могла да остварим то право пошто су спискови за Чикаго послати у Вашингтон, из Вашингтона у Чикаго и тако у круг. Нико није могао да гласа. До данас нисам добила обавештење да ли је ико одговарао због слања погрешних спискова на изборна места. Друго, конзулат у Чикагу је морао да провери спискове и да о грешкама обавести надлежне да би се то што пре исправило.
Пре четири године, нас неколико колега смо успели да сакупимо довољан број регистрованих бирача да би се отворило изборно место у Сан Франциско заливу. Ја сам била један од чланова изборне комисије. Људи који су се уредно пријавили и дошли да гласају нису могли да гласају, јер их поново није било на списку. А да не помињем 19 туриста (то јест посматрача из разних странака), који су се појавили рано ујутро и онда отишли у шопинг, да би се појавили касно увече. Њих није интересовало нити наше нити њихово гласање, јер њих наравно у нашим списковима није ни било пошто се нису ни потрудили да се пријаве да ће гласати у иностранству.
И овог пута су се дешавале веома чудне ствари око бирачких спискова и обавештавања дијаспоре: 1) Надлежни конзулат у Чикагу није учинио готово ништа да се људи који су имали право да гласају обавесте како то могу и да учине. На пример, ја сам добила писмо са обавештењем из конзулата само један дан пре истека рока за пријаву. 2)
Пошто су се у последњих десет година путне исправе и лична документа мењала неколико пута, чак и они који су на све начине пробали да прате промене и прибаве важећа документа одустали су када су се појавили биометријски пасоши и личне карте; сада је потребно да се лично путује до Чикага или Вашингтона (уз огромне трошкове), што је раније могло да се оствари поштом. 3) Рок за обавештавање дијаспоре био је изузетно кратак и нико, на пример, није обавестио дијаспору у Калифорнији да је рок за подношење пријава 14. април.
То наравно није писало у обавештењима које је послао конзулат. 5) Ово је био трећи узастопни пут како је поново тражено да се пријављујемо за бирачки списак, иако смо то већ два пута урадили. 6) Нас у Калифорнији нико није обавестио да ли ће бити отворено бирачко место. Нигде нисмо могли да добијемо обавештење где ће бити отворена бирачка места. Како смо касније прочитали, број бирачких места у дијаспори је преполовљен. Један део пријављених је добио писмо са обавештењем из конзулата, али три дана пре избора, док су неки обавештење добили на сам дан избора, 5. маја!
Имајући у виду да се авионске карте у САД набављају бар две недеље унапред, јер иначе су изузетно скупе, ово је значило да људи из Калифорније неће моћи да путују у Чикаго на дан избора да гласају. Ја сам спровела анкету међу бирачима из Калифорније и нико није могао да оде до Чикага. Велики број уредно регистрованих бирача уопште није добио никакво обавештење, иако су се по трећи пут редовно пријавили и иако су гласали пре четири године.
Из наведеног, јасно је да је све урађено како би се српска дијаспора спречила да гласа и како би се у медијима протурила слика да српска дијаспора није заинтересована да гласа. Зато се под хитно мора омогућити дијаспори с правом гласа да то право и оствари у ДКП у иностранству или писмом, електронском поштом или пуномоћјем.
Професор универзитета, Калифорнија, САД
Јасмина Вујић
