Прочитај ми чланак
Дејтонски мировни споразум из 1995 год донео је прекид рата на простору БиХ и вратио трачак наде да ће три народа који овдје живе моћи у миру и демократски наћи рјешење да живе једни поред других кад већ нису могли заједно.
Међутим двадесет година без рата није давало довољно спокоја.Међународна заједница тзв неутрални надзор над примјеном мировног споразума све је била само не неутрална.Годинама су декретима уклањали српске кадрове са функција, хапсили са лажираним оптужницама, насилно преносили овластења РС на заједничке органе БиХ, којих нема у Дејтонском споразуму.Српски народ је то видио али је трпио и давао шансу миру, надајући се да ће и друга страна видети опасност насилног укидању РС-а, по мир у БиХ.
Међутим, поново као више пута у новијој историји смо наивно вјеровали да ће комшије из друга два народа бити искрени и добронамјерни у примјени мира.
БиХ-а лудило се наставља
Овај пут кроз деловање Суда и Тужилаштва БиХ.Тужилаштво у БиХ и након пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру о забрани ретроактивне примјене закона и даље подиже оптужнице по новом КЗ БиХ што је повреда начела законитости.
Њих не занима пресуда Европског суда за људска права они настављају са својом срамном праксом. Дрско и безобразно. Суд БиХ поступајући по приговорима оптужених, одбацује приговоре за ретроактивну примјену закона и потврђује оптужнице.
Овај пут правда, по БиХ аршинима, стиже кроз памет и главе СРПСКИХ ЈАЊИЧАРА.
Милан Тегелтија председник Високог судског и тужилачког Савјета у БиХ, зна за овај податак али он се не мијеша у свој посао, он чува своју фотељу и високу плату. И ћути.
Још трагичније је да судије Уставног суда БиХ, „Срби“, Миодраг Симовић и Златко Кнежевић одбацују апелације осуђених Срба који су се жалили на ретроактивну примјену закона и потврђују пресуде Суда БиХ.
Овај несрећни Миодраг Симовић је и професор на Правном факултету. Да наша српска туга буде већа истаћи ћемо часни пример судије из реда Хрватског народа Мате Тадића који је издвојио своје мишљење по овом питању не слажући се са ретроактивном примјеном закона.
НАРОДЕ СРПСКИ, студенти Правног факултета, бојкотујте ове људе, окрећите главу од њих кад их сретнете, не пијте кафу са њима и не дружите се са њима да лакше поднесемо њихову срамоту, нашу тугу и затворску муку Српских бораца.
Истина је да се на српски корпус који чине тужиоци, судије, чланови ВСТС, министри у Влади РС и савјету министара, посланици на оба нивоа, стручна јавност, не могу изборити за нешто што се учи на првој години права, а то је да вам се суди по закону који је важио у време извршења кривичног дела.Или можда могу али су им високе плата и удобне фотеље драже од судбина неправедно утамничених Српских бораца.
Шта ово значи у пракси?
Док се по Сарајеву шетају Махмуљин, Ганић, Орић и други, наши борци осуђени по новом КЗ БиХ на казне затвора од 35 или 40 година (по старом закону те би казне биле максимално 15 година) немају могућност да им се казна смањи јер судије у БиХ суда неће да мењају праксу домаћих судова услијед одлуке тамо неког ,, суда из Стразбура ,,.
Ако је сада овакво стање а јесте, за очекивати је да се уместо суда из Стразбура врати пракса суда из Цариграда да се уместо казне затвора 30 година уведе казна 3 дана набијања на колац.
(Удружењe „РС – ЧАСТ ОТАЏБИНE“)
