Прочитај ми чланак

Измењен Закон о БИА: Кад је дозвољено прислушкивање?

0

skupstina

Усвојеним Изменама Закона о Безбедносно-информативној агенцији три одредбе члана усклађене су са Уставом.

Уставни суд је 26. децембра 2013. године утврдио да су одредбе три члана Закона о БИА неуставне.

Изменама Закона одређују се посебне мере којима се одступа од начела неповредивости тајности писама и других средстава општења, круг лица и услови под којима се оне могу одредити, а уређен је и поступак одлучивања о предлогу за одредивање посебних мера, њихово трајање, могућност проширења посебних мера у случају хитности и поступање са прикупљеним материјалом.

Када су посебне мере у питању, реч је о четири посебне мере, с тим да се уз две посебне мере које се односе на тајни надзор и снимање комуникације може одредити тајни надзор и снимање места, просторија и предмета, укључујући и уређаје за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи.

Изменама Закона предвиђени су услови за одређивање посебних мера. Материјални услов представља основ сумње, а посебне мере се могу односити на лице, групу или организацију која спроводи радњу против безбедности Србије.

Посебне мере се могу одредити како у случају предузимања, тако и у фази припремања тих радњи, с тим да је примена посебних мера уређена у складу с начелима сразмерности и супсидијарности.

Такође, уређено је и покретање поступка за одређивање посебних мера. Директор Агенције је овлашћен за подношење предлога о којем одлучује суд. Предвиђен је садржај предлога за одређивање посебних мера, а новина је у томе што одлуку о основаности предлога доноси председник Вишег суда у Београду, односно судија Посебног одељења тог суда кога председник одреди.

Уређен је и рок за доношење одлуке о предлогу.

Чланом четири тог закона унете су одређене новине у поступак одлучивања о предлогу за одређивање посебних мера.

Предлог се усваја наредбом која мора имати законом предвиђени садржај, а новина је и у томе што је, у оквиру рока од 12 месеци, колико посебне мере могу највише да се примењују, прописано чешће периодично одлучивање о оправданости њиховог продужења које по новом режиму износи три месеца, као и укидање примене посебних мера чим престану разлози за примену.

Неприхватање предлога за одређивање посебних мера значи да суд доноси решење, а против те одлуке жалбу може да изјави директор Агенције. О жалби одлучује ванпретресно веће Посебног одељења Апелационог суда у Београду.

Директор Агенције може у току примене посебних мера наредбом да прошири њихову примену и на друго средство комуникације, електронску или другу адресу или на друга места на којима је приступ ограничен или просторије у којима се обавља комуникација.

У том случају, директор Агенције има обавезу да одмах поднесе предлог за проширење примене посебне мере о којем одлучује суд.

Ако суд накнадно одобри проширење посебне мере, материјал се може користити у складу са законских одредбама, док се у противном материјал уништава у присуству судије и о томе се сачињава записник.

С обзиром да је реч о радњама усмереним против безбедности Србије, оне могу представљати кривична дела, и у том случају се прикупљени материјал доставља надлежном јавном тужилаштву у складу са одредбама које уредују кривични поступак.

Једна од важних новена односи се на поступање са актима и материјалом који је се односи на посебне мере.

Такав материјал се чува у посебном омоту са ознаком степена тајности, у складу са одредбама које уређују тајне податке.

Сви подаци који се односе на поступак у вези с посебним мерама представљају посебне податке, а обавеза чувања тајне односи се на свако лице које их у било ком својству сазна.рај)

Одбијен амандман ДС

Амандман Демократске странке на измене Закона о Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да станови буду изузети из посебних мера прислушкивања одбијен је данас, јер би то било, како је навео министар правде Никола Селаковић, преоптерећивање текста.

– Ценим Вашу намеру, али то је преоптерећивање текста. То се већ подразумева у постојећем Закону – казао је министар правде Никола Селаковић.

Посланик ДС Драган Шутановац који је и поднео амандман рекао је да у свом образложењу не види ништа нелогично и додао да министар правде прихвата једино амандмане које власт подноси.

– Не видим логику што би се то избацило, једини амандмани које прихватате су амандмани власти. Ви имате већину и не видим разлог да желите да покажете силу – навео је Шутановац.

Селаковић је одбацио те тврдње рекавши да “није никакво демонстрирање силе у питању”.

(Блиц)