Pročitaj mi članakCilj Bošnjaka nije bio da pomoću popisa postignu natpolovičnu većinu u BiH. Zakon o popisu je ispoštovan, a svako ko misli drugačije to može dovesti u pitanje koristeći zakonske mehanizme kojima se ta odluka može eventualno osporiti. Ja u tome neću učestvovati, kaže predsjedavajući Predsjedništva BiH i lider SDA Bakir Izetbegović.
Фото: Фонет
Евидентно је да неслагања постоје, али се надам да неће ескалирати у кризу. Мислим да је проблематизовање пописа исфорсирано и да се тиме креира непотребан проблем. Ми смо имали рок, који је поставила ЕУ и имамо законски оквир унутар којег је надлежна институција донијела одлуку. Постоје законски механизми којима се та одлука може евентуално оспорити. Међутим, једнострано одбијање пописа зато што се неко не слаже с бројевима и процентима је крајње неозбиљан приступ. Статистика је ствар струке, а не пазариште на којем се политичари могу цјенкати. Попис је један од битнијих предуслова за интеграцију у ЕУ и пројекат који је коштао десетине милиона КМ. Резултати су такви какви јесу и не видим зашто се око њих диже толика прашина.
Да ли је стварни циљ убрајања 196.000 људи који годинама живе у иностранству у стално становништво био да Бошњака буде више од 50 одсто у БиХ?
Циљ Бошњака није било постизање натполовичне већине у БиХ. Циљ је био да не допустимо да будемо избрисани као народ у РС и сведени на мањину прво војним, а затим мирнодопским методима. То је најлегитимнији могући циљ, за који би Срби требало да имају разумијевање, јер су кроз своју историју били више пута изложени насиљу и прогонима.
Хоћете ли подржати захтјев РС да буде поништена одлука о попису и продужен рок за објаву резултата?
Не. Примарни разлог објаве резултата је законска обавеза, а потом потреба да се према ЕУ иде с тачним подацима када добијемо упитник. Надам се да ће се власти РС суздржати од једностраних потеза и реаговати разумно.
Попис је нарушио и односе међу члановима Предсједништва БиХ, јер није испоштован договор лидера странака које чине већину на нивоу БиХ да се трага за компромисом и да рок за објаву резултата буде пролонгиран?
Односи међу члановима Предсједништва су бољи него што се то чини у јавности. Ми о свему разговарамо релаксирано, па и о тешким питањима код којих немамо сагласност, али не доносимо одлуке, јер нема прегласавања. Зато ме и чуде изјаве колеге Иванића да је љут због прегласавања. Не знам на шта мисли, ко је кога, када и гдје прегласао? Постојао је политички договор да се продуже рокови за објављивање резултата пописа ако се не постигне договор на нивоу различитих агенција за статистику, али тај договор очигледно није обавезивао директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића који је сносио сваку врсту одговорности када је у питању пробијање законског рока. Одлуку је донио сам, нико од нас га на то није иницирао. Ја га разумијем, јер је носио на леђима озбиљан терет и одлучио је да поступи по закону и у складу са међународним стандардима.
Како коментаришете прегласавање српских посланика у Парламенту БиХ и куда то води ову земљу?
Мислим да није коректно да српски представници сваку одлуку која им се не допада проглашавају прегласавањем. РС има механизме ентитетског гласања којим је у протекле двије деценије заустављала шта је хтјела, између осталог, десетине јако добрих закона које је предлагао предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић. У Дому народа српски народ има могућност клаузуле виталног националног интереса. О каквом прегласавању говоримо?
Да ли је урађено довољно посла када је ријеч о напретку ка ЕУ и гдје је највећа кочница?
Власт на свим нивоима улаже много труда. Тај труд се понекад не види, јер напредак тече споро и постепено. Природа процеса је таква да ћемо све до пуноправног чланства добијати нове задатке које треба да испунимо. Међутим, увјерен сам да ћемо кроз процес интеграције постати зрелија и ефикаснија држава, спремна и способна да одговори на све изазове. Реформе и сарадња у постизању тих реформи су можда и важнији за БиХ од коначног циља – интегрисања у ЕУ. Највећа кочница је ретрогадно схватање да све што је добро за БиХ иде на штету ентитета и обратно. Зато немамо ваљан механизам координације, договор о прилагођавању ССП-а, потребне стратегије па повлачимо европска средства за пољопривреду и изградњу инфраструктуре и зато је пред озбиљним искушењем наш европски пут. Ипак, добар дио Реформске агенде је реализован, више од 50 одсто на државном и око трећине на ентитетским нивоима. Али, могли смо постићи више, можда и двије трећине. Тада бисмо користили фондове ЕУ и омогућили интензивнији улазак инвестиција у БиХ.
Очекујете ли да ће БиХ овог мјесеца добити позитивну оцјену за апликацију за чланство у ЕУ?
Ако превазиђемо беспотребну кризу коју смо сами креирали и у року извршимо обавезе преузете у фебруару, свакако да очекујем. Мјесецима радимо на постизању услова за то.
Да ли је исход наговијестила њемачки канцелар Ангела Меркел приликом недавног сусрета?
Меркелова је истински пријатељ наше земље и народа, али не штеди ни себе ни нас. Нас не штеди од критике и позитивног притиска, себе и Њемачку од сваке врсте напора, па и финансијског када је у питању подршка напретку БиХ.
Недавно сте током посјете Казанима и одавања почасти српским жртвама позвали да буду процесуирани сви злочинци. Како коментаришете чињеницу да готово ниједан велики предмет злочина над Србима није добио судски епилог?
Погледајте статистике Трибунала у Хагу и Суда БиХ и видјећете да таква тврдња не стоји. Процесе у Хагу су прошли главнокомандујући Армије РБиХ Расим Делић и Сефер Халиловић. Одговарали су и генерали Мехмед Алагић и Енвер Хаџихасановић, који је и осуђен. Тада је осуђен и Амир Кубура, а у Хагу су осуђени Хазим Делић и Есад Ланџо због злочина у логору Челебић. У Суду БиХ се процесуирају десетине Бошњака оптужених за ратне злочине. Понајмање то стоји у контексту Казана гдје је Армија РБиХ злочине зауставила силом, ризикујући фаталне посљедице које унутрашњи сукоби у граду под опсадом могу имати.
