Прочитај ми чланак

Изборни живот Будимира Рикановића: Гласа у Београду, Великој Плани, Чачку…

0

Човек са специфичним именом Будимир Рикановић, заједно са својом породицом од седам чланова, “лута” бирачким списком. Тако је поменути господин 2023. године био на бирачком списку за локалне изборе у Београду, док је за парламентарне био пријављен на два гласачка места у Босни и Херцеговини - Зворнику и Лопарама. И то није све, 2022. године Будимир Рикановић био је пријављен на парламентарним изборима на укупно седам места. Машала.

Ови подаци заиста звуче невероватно и необјашњиво, а до њих су дошли истраживачи Црте.

Будимир Рикановић и његова породица шетају од општине до општине, од града до града и појављују се на необјашњивим местима. Час у Босни и Херцеговини, час у Србији.

У Црти кажу да се Рикановићево име 2023. године нашло на бирачком месту у Београду за локалне изборе, док је за парламентарне био пријављен на адресама у Зворнику и Лопарама.

На изборима који су одржани годину дана раније Рикановићево име нашло се на бирачком месту у Великој Плани и на по три места у Чачку и Краљеву.

Foto:preuzeto sa Crta.rs

Foto:preuzeto sa Crta.rs

Foto:preuzeto sa Crta.rs

“Да ли неко на централном нивоу помера бираче, попут шаховских фигура – из једне у другу општину, из једног града у више њих”, питају у Црти.

Како су уопште дошли до ових сазнања?

Мистерија Данијелове улице

“Сугестије грађана који су претраживали базу Истиномера, а која показује колико је на којој адреси било пријављено бирача за децембарске изборе у Београду, одвеле су нас на адресу Данијелова 9 на Вождовцу. Ту се налази недовршена зграда у којој је за београдске изборе било пријављено чак 129 бирача”, наводе из Црте и настављају:

“Њихова имена потражили смо у бирачким списковима (за парламентарне и локалне изборе 2022. и 2023. године) доступним на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе. Утврдили смо да је велики број бирача, који наводно живе у том објекту, а који нема услове за становање, био пријављен само за гласање на београдским изборима. За парламентарне изборе они су, пак, пронађени на разним бирачким местима у Босни и Херцеговини – Вишеграду, Бијељини, Зворнику, Лопарама, Палама, Новом Горажду, Бањалуци, Сарајеву”.

Сумњу у нелегални и нелегитимни изборни инжењеринг, додају у Црти, посебно изазива чињеница да чак 96 одсто бирача из Данијелове 9 није имало пребивалиште у Београду или Србији пре избора одржаних у априлу 2022. године.

“Сви су право гласа на локалним изборима у Београду стекли у периоду између јануара и априла 2022. године, што смо закључили увидом у бирачки списак за гласање на референдуму 2022. године. Додатно, резултати Српске напредне странке на бирачком месту које укључује Данијелову 9 су знатно бољи у односу на околна бирачка места (за чак девет процентних поена у односу на просек за месну заједницу)”.

679 бирача на 10 гласачких места у две државе

Пратећи траг једне особе уписане на бирачком месту које укључује и Данијелову 9 и претрагом бирачких спискова из 2022. године, пронашли су чак 679 бирача који су за парламентарне изборе 2022. године били практично клонирани у званичној евиденцији бирача.

“За посланике Скупштине Србије ти бирачи могли су да гласају на чак седам бирачких места истовремено – једном у Великој Плани и по три у Чачку и Краљеву. Сви они су на парламентарним изборима 2023. године били клонирани и у Босни и Херцеговини на два бирачка места – у Зворнику и Лопарама, а неки од њих имали су право гласа и на београдским изборима. Рачуница, дакле, каже да је један број бирача од поменутих 679 у двогодишњем периоду био уписан на чак 10 бирачких места у две државе”.

Како би отклониле сумњу да иза оваквих и других нелогичности стоји намера да се манипулише бирачким списком ради прекрајања изборне воље грађана, институције Републике Србије дужне су да дају објашњења.

“Министарство унутрашњих послова мора да објави тачан број пребивалишта по домаћинствима, а Министарство државне управе и локалне самоуправе мора да учини јавним имена и презимена бирача по домаћинствима. Оба министарства ове податке треба да објаве са свим променама у последње две године и то на месечном нивоу”, закључују у Црти.