Кад бисмо дозволили да Хашим Тачи дође у Београд као министар спољних послова, прекршили бисмо нашу државну политику када је реч о Космету.

Овај покушај да Хашим Тачи дође у Београд – то није помирење. То је покушај да се проба смемо ли ми да кажемо: „не можеш”. Па не можеш! У овом формату, на овакав начин, не можеш да дођеш у Србију, порука је Ивице Дачића, првог потпредседника Владе Србије и шефа српске дипломатије, који у разговору за „Политику” објашњава шта је све спорно у намери једне невладине организације, која је замислила да на своју конференцију у Београду 24. априла доведе министре спољних послова Србије, БиХ, Македоније и Косова.

Дачић, при том, раздваја правни и политички аспект овог догађаја и не бави се оним што се односи на оптужницу и потерницу државе Србије против Тачија. Истиче да приликом разговора о нормализацији односа током свих претходних година Београд ниједном није променио свој став о статусним питањима.

– То значи да су сви састанци које смо имали били статусно неутрални. А сада се појавила једна НВО чије програме финансира британска амбасада, али и неки други, па чак и државни органи у Србији кроз неке програме или пројекте, која је веома неодговорно заказала конференцију и обавестила разне министре западног Балкана да ће се тај скуп одржати, мешајући се у посао надлежних државних органа. У агенди су навели учешће Хашима Тачија као министра спољних послова у Влади Косова. Он као министар спољних послова Републике Косова не може да дође у Србију. Да то дозволимо, ми бисмо прекршили нашу државну политику када је реч о Космету.

А може ли као министар спољних послова Косова са звездицом? Тако су организатори навели.

Где су навели?

Писало је у њиховом саопштењу за јавност о овом скупу.

Могу они да пошаљу саопштење, ја говорим о агенди која је послата мени (показује агенду на енглеском језику у којој заиста не стоји звездица, прим. аут.). Постоје јасни начини на који се дефинишу међусобне посете. Уосталом, Хашим Тачи се није ни обратио за било какву дозволу.

Још има времена. Како ће влада одговорити ако се његова посета затражи преко официра за везу, како је из Брисела сугерисано да је правилан начин да се такве посете организују према Бриселском споразуму?

Молим вас, ја сам потписао Бриселски споразум. У њему то не постоји. Па кад сам ја ишао у Грачаницу, ишао сам као ходочасник, из верских разлога. Ја износим став Министарства спољних послова – за нас је ово питање апсолутно излишно. Ми не учествујемо не само у организацији, него ни на овом скупу.

Уколико би се у Београду организовао неформални састанак министара попут недавног у Приштини, којем сте присуствовали ви и Зорана Михајловић, Тачи би могао да дође као министар?

У политичком смислу нема препрека да представници приштинских власти учествују ако је статусно неутрално и ако је у организацији наших државних органа. Његов претходник Хоџај је већ био овде, чак сам га ја „изглављивао” из лифта ухотелу „Метропол” где се скуп одржавао. А да ли Тачи може да дође или не, кад је реч о правном делу питања, није ствар МСП-а. У сваком случају, ни у једном од ова два дела питања нису испуњени услови за овакву врсту посете. Ја сам отишао у Приштину на Тачијев позив. А ја њега нисам позвао. Ситуација је кристално јасна и чиста.

А да ли је посета Тачија Београду можда неки неписани услов Брисела?

Не признајемо више неписане услове.

Јесу ли вам можда у разговору неки европски званичници рекли да би то било јако добро за Србију?

Мени нису. Али, ово је једна провокација, где је право питање зашто се уопште организује један овакав скуп. Апсолутно ме нико није консултовао око тога и морам да кажем да је овај позив за скуп у Београду мени стигао из Приштине.

Чија провокација?

Сигурно да је провокација од стране оних који су ово организовали…

 

Због Јуратовића упућен протест Немачкој

Да ли су „испеглани” односи са Загребом после догађаја са Шешељем и Вулином? Какви су тренутни односи с Хрватском, каква им је будућност?
Наши односи с Хрватском су увек били жртва унутрашњополитичких односа у Србији и Хрватској. Ми се трудимо да одржимо дијалог и ја сам сигуран да нема друге алтернативе осим те.

Како доживљавате кад Немац хрватског порекла Јосип Јуратовић, посланик у Бундестагу, назове вашег колегу Вулина идиотом?
Извинио се, рекао је да то није начин на који треба да се прича… Ми смо тим поводом, иначе, упутили протест Немачкој, преко немачке амбасаде, зато што Србија није држава чије представнике неко на такав начин може да вређа без реакције те државе. То је, иначе, једна изјава која не приличи чак ни самом Јуратовићу који је био овде у посети и говорио све најбоље о потреби успостављања добрих односа између Србије и Хрватске.

Када ћете послати амбасадоре у Хрватску и Немачку?
Обећао сам да ћемо то завршити у овом месецу.

 

Зашто би једна НВО имала интерес да провоцира државу Србију?

Не мора да значи да се интереси невладиних организација поклапају с државним интересима. Зато постоје НВО, али оне треба да се баве цивилним сектором. Мислим да је ово веома озбиљно питање да би се тиме бавио Омладински одбор за образовање. Ја сам питао британску амбасаду да ли они стоје иза овога. Они кажу да не стоје. Али су дали паре за те програме.

Јесте ли питали неку другу амбасаду?

Звао сам британску амбасаду зато што не желим да постоје било какве сумње. Кад сам обавештен да Тачи има идеју да дође, тражио сам информацију о чему се овде ради. И онда је било и питање да ли иза тога стоји британска амбасада, Мисија ЕУ… Нико иза тога не стоји. Зашто бисмо се ми око тога сада расправљали. Па Вулин као министар није могао недавно да оде на Косово и Метохију, нису му дали дозволу.

Много је провокација у последње време у вези с функционерима Албаније и Косова...

Код нас кад залудни Шешељ да неку непримерену изјаву, о томе расправљају и ЕУ и Европски парламент, а када Рама из дана у дан прича о неминовности уједињења Албанаца и стварању велике Албаније, онда сви ћуте. Хајде што ћуте Брисел, Берлин, Вашингтон, али зашто ћути Подгорица? Зашто ћуте Скопље и Атина? Зар и они нису део те приче о великој Албанији?

С друге стране, пробају сви да виде колико смо чврсти. Зато се не треба нервирати на такве провокације ако имате јасан став и чврсту политику. Ми смо пружали руку, водили смо дијалог, потписали смо Бриселски споразум, али ништа што се нисмо договорили не прихватамо да постане пракса. Ово не може да постане пракса.

Шта се догодило у последње време па толико говорите о новим условима ЕУ за отварање поглавља?

Ја говорим веома прецизно, имам на то пуно право јер сам ја потписао Бриселски споразум. С Кетрин Ештон смо разговарали о отварању преговора и отварању поглавља и услов за то је била имплементација Бриселског споразума. А сада смо дошли до тога да се у неким круговима ЕУ каже – добро, јесте то услов, али има и неких земаља које мисле да треба да се уради још нешто.

Говорите о немачких 11 услова?

Тачно.

Али за те услове знамо већ доста дуго.

Да, нису они нови, они су додатни, ван онога што смо се договорили. То је премијер Вучић тражио да се разјасни. Ако их има, хоћемо ли разговарати с тим земљама? Док је била на челу спољнополитичке службе, Кетрин Ештон је водила те разговоре с тим земљама. Ми очекујемо од Федерике Могерини и од Јоханеса Хана да то реше унутар ЕУ.

Половину немачких услова сте већ испунили.

Јесте, али проблем је у томе што још нема отварања поглавља. Ми желимо да до краја године отворимо нека поглавља. За то је неопходан став Федерике Могерини да ли су услови испуњени или нису. Па не може да напише да није испуњено уклањање Парка мира кад то никад није био услов.

Да ли вама у званичним контактима кажу да су и немачки услови званично услови за отварање поглавља?

Не кажу они да су то услови, него кажу да Немци неће дати сагласност. Није шија него врат.

Значи ви треба да преговарате сада и с Немцима?

Не можемо само ми да преговарамо. Кад је Могеринијева била у Београду, премијер је донео Бриселски споразум да се још једном сви подсетимо њега… Шта није испуњено? Углавном није испуњено оно што се тиче српских захтева, односно заједнице српских општина. Значи, ако неко треба да приговара томе, то треба ми да приговарамо. Али, ми уопште не желимо да се свађамо. Штајнмајер ускоро долази у посету, желимо отворено да разговарамо о свим тим питањима.

Не мислите ваљда да можемо да избегнемо било који немачки услов, ако Немци буду чврсто залегли за то?

Не кажем ја да ми треба да избегнемо… Треба отворено да разговарамо о свему. И о Бриселском споразуму и о тим условима. Само немојте још да ми сада хвалимо ЕУ и да кажемо – не, нема додатних услова. Има. И они нису нови, они су додатни, ван Бриселског споразума. То мора да се усклади јер Србија мора да зна коју деоницу трчи. Можда ни онај маратонац не би могао да издржи још неки додатни километар.

Спекулише се да вам је Федерика Могерини када је била у Београду јасно и директно рекла да су ти немачки услови оно што заиста мора да се испуни да би се отворила прва поглавља.

Не, није то била таква врста разговора. И није први пут да се неко сусрео с тих 11 услова. У праву су сви они који кажу да су ти услови познати већ више месеци. Али, никад нису били услови ЕУ, него Немачке.

А шта Могеринијева мисли о њима?

Па не знам, не могу да одговарам у њено име. Она се залаже за напредак у преговорима и у складу с тим она мисли да до краја године треба да се отворе нека поглавља. Али то треба договорити с Немачком.

Како ви то тумачите – да ли је то тражење неког изговора да се што више успори или замрзне процес европских интеграција или можда неки додатни притисак на Србију да промени однос према Русији?

Нема то везе с односом према Русији. Политика ЕУ није понекад иста као политика појединих земаља у ЕУ, нарочито у погледу Космета. Јер ЕУ никада није утврдила да је њена заједничка политика независност Косова. И у том смислу сигурно да многе нервира то што Београд истрајава на статусно неутралним преговорима, да ми истрајавамо на питању да не можемо да прихватимо такве једностране акте…

Значи, ово је све успоравање нашег пута ка ЕУ зарад тога да Београд буде мекши када је у питању Косово и Метохија?

Не, не мислим на то. Него, постоје три „вето” поглавља – 23, 24 и 35 и вероватно се очекивало да ми више одемо испод црвене линије кад је реч о Косову. Зато је и напредак у дијалогу начин да се успори или убрза процес европских интеграција.

Постоје мишљења да заправо нисмо спремни за отварање поглавља 23 и 24 и да сами тражимо алиби…

Какве то везе има с поглављем 23 и 24? Ми смо тражили отварање поглавља 32, за које су све земље ЕУ рекле да смо спремни. Што га нисмо отворили? Зато што Немачка не дозвољава да се отвори ниједно поглавље пре поглавља 23, 24 и 35. То мишљење не деле остале чланице ЕУ. Србија је завршила скрининг, чули сте Хана који је похвалио административно-политичке капацитете српске владе. Значи, овде је реч о политичком условљавању, а не о томе да ли је Србија спремна или није спремна.

Вук Драшковић, рецимо, сматра да постоје снаге у Влади Србије које заправо минирају Бриселски споразум.

Вук Драшковић је део ове Владе Србије, он је био на листи Александра Вучића и не знам како мисли да неко успорава…

Каже да постоје неке политичке снаге у влади, не рачуна ту на Вучића.

А ко може да успори Вучића? Хајде да видимо тога. Ко је то толико политички јак да може да успори Вучића?

Када ће СПС комплетирати руководство? Већ месецима сами владате партијом, уз Главни одбор.

А што, у другим странкама владају страначки органи?

Па имају ли страначки органи неке функције, зашто постоје? Можда намеравате да мењате структуру СПС-а?

Не, не намеравам. Реч је о томе да је то био мој циљани и намерни тајм-аут, да сагледамо шта је најбоље за странку…

Јесте ли сагледали до сада, прошла су четири месеца?

Ускоро ће бити седница.

Ово одуговлачење поткрепљује спекулације да ви заправо избегавате да поставите одређене људе за потпредседнике, а који су добили велику подршку страначке базе?

То ко је добио подршку базе није уопште спорно, али је нисам задовољан тим предлозима. А знате зашто нисам задовољан? Зато што су општински одбори реаговали линијом незамерања. То значи да су предлагали све исте…

Ружића, Мркоњића, Антића…

Чекајте, не можете ви сада од мене да очекујете промене у партији, а да ви предложите све исте кандидате. Па кога онда да мењам? Јесмо ли имали руководство свих ових месеци и година? Па је било страшног негодовања због поступака неких људи. Хоћу да кажем да је СПС странка која се подигла из пепела, али она мора много више да цени и да гледа како су устројене друге странке.

Све оне имају потпредседнике, извршни одбор…

Али имају једну политику…

А ви сте имали више политика?

Имали смо више различитих изјава о истој теми. То не може да буде више случај.

Значи, Бранку Ружићу се не пише добро…

То никад нисам рекао. Можда су неки други причали супротно од мојих ставова. Хоћу да кажем да сам ја одговоран за политику странке. Да смо имали лош резултат на изборима ја бих био смењен. Ако странка зависи од мене у смислу политичког рејтинга онда морамо да будемо поштени према томе и да сви заједно водимо једну политику која је најбоља у том тренутку. Овако испадамо неозбиљни.

Потврђујете да су странке у Србији лидерске.

Наравно да су лидерске. Ја нисам хтео то да будем, али знате, нећу више да будем председник странке која и даље живи са сликом Слободана Милошевића као председника.

Погодићете овом изјавом Милутина Мркоњића.

Ма могу да погодим кога год хоћу, али то је прошлост. Нек’ иде с Милошевићем ко хоће. Али је то крај те политике зато што је изабран нови председник. Четири године од када сам изабран за председника готово нигде у општинском одбору нисте могли да нађете неку моју слику. У који год одбор да сам отишао, гледао сам само Милошевићеве слике. И ви хоћете сада да реформишемо партију? Не можете да правите партију на прошлости. Морате да правите партију на будућности.

Извор: Политика.рс – Биљана Баковић

Oznake: EU, Ivica Dačić, Slobodan Milošević, SPS