Скоро половина младих који су ове године стекли право гласа у Србији сигурно ће изаћи на изборе, док је 24 одсто испитаника то неће учинити, а преосталих 28 одсто још није сигурно, показује истраживање које са студентима већ трећу годину за редом спроводе асистенти Факултета политичких наука Душан Вучићевић и Никола Јовић, а у које је Данас имао увид.

Резултати показују да ће од оних који планирају да изађу на гласање највећи број њих глас дати за коалицију око СНС – 27,2 одсто, затим за СРС 17,5 одсто, СДС-ЛДП-ЛСВ 12 одсто, а СПС-ЈС 11,6 одсто. Изнад цензуса, према ставовима младих, су још и Доста је било са 8,8 одсто, ДСС-Двери са 8,1 одсто и ДС са 5,6 одсто. Број испитаника који је рекао да ће изаћи на изборе али ће бити „бели листић“ је 3,9 одсто.

Циљ овог истраживања, којег са студентима већ трећу годину за редом спроводе асистенти Душан Вучићевић и Никола Јовић, је да се фокус политичке анализе ставова јавног мњења помери ка једној специфичној групи младих људи, оних који су управо стекли бирачко право. Оваква истраживања се већ годинама спроводе широм света, посебно у Aмерици, где је већ одомаћен израз за групу младих гласача – фирст-тиме вотерс (они који први пут гласају).

Како наводе аутори истраживања, имајућиувидучињеницуда уСрбијисваке године између 65.000 и 80.000 младихстекне бирачко право, јасно је да утицај младихна политичке процесе и, посебно, изборне резултате може битипресудан. Претходнаистраживања, међутим, показујуда је заинтересованостмладихза политикуунашој земљивеома слаба.

„И у последњем истраживању које је спроведено на узорку од 890 испитаника можемо видети да се тренд политичке пасивности код младих није значајно променио. Наравно, с обзиром на чињеницу да се не ради о случајном-стратификованом узорку већ квотном, ово истраживање представља само један пресек стања, а то стање је такво да сваки други испитаник каже да не прати или пак веома ретко прати политичка дешавања. Оно што се сваке године понавља јесте веома песимисична слика Србије у очима младих. У прилог томе говори податак да свега 5,8 одсто испитаника сматра да је тренутно стање у Србији добро. Уколико овај податак не пробуди интересовање код политичке елите, могуће је да ће то учинити податак који говори да свега 5,2 одсто испитаника има поверење у политичаре“, истиче за Данас Душан Вучићевић.

Међутим, додају, ма колико избори били важни за једну политичку заједницу, демократскиживот једногдруштва подразумева не само излазакна изборе већиучествовање удругимформалниминеформалним облицима политичког активизма.

„Управо због тога смо направили један инструмент политичког активизма где смо испитанике питали разна питања, од тога да ли би шеровали неки политички садржај на друштвеној мрежи до тога да ли би изашли на демонстрације. Показало се да чак 80 одсто испитаника има веома низак ниво политичког активизма, док свега 3,6 одсто испитаника показује висок ниво политичког активизма“, истиче Вучићевић.

О односу демократије и политичког активизма, односно, удаљавања младих од политичког ангажмана, Никола Јовић каже за Данас да „уколико говоримо о демократскимкапацитетима политичкогсистема као подстицајима за политички активизам морамо рећида су онинедовољно развијениинестабилни“.

„То значида постојеће институције немајудугудемократскутрадицију, нитиразвијенудемократскуполитичкукултуру која се преноси. Институције су крхке и подложне страначкој злоупотреби. Већ деценијама имамо политичкисистемкога уфункционисањукарактеришунестабилност, коруптивност, нетранспарентностихроничаннедостатакдемократичностиуполитичкимпроцесима. Такавсистем је одувођења вишестраначја произвео 10 парламентарнихизбора и 12 различитихвлада“, оцењује Јовић.

Он додаје да је то систем који не привлачи младе, јер је читаво друштво политизовано а млади, углавном, не желе да буду део таквог друштва. Према његовим речима, њихова највећа брига је запослење, а како „наша истраживања показују, они виде да је најлакши начин доласка до посла управо преко партијске књижице“.

„Услед непотизма и партијског запошљавања али и других фелера политичког система код младих се јавља цинизам и скептицизам према политици, отуђеност и на крају неповерење које резултира политичком пасивношћу“, закључује саговорник Данаса.

Најмања подршка СНС међу гимназијалцима

Истраживање међу младима показује и да СНС који има 27,2 одсто најмању подршку има међу гимназијалцима у Србији, односно 15,4 одсто. Коалиција СДС-ЛДП-ЛСВ међу ученицима гимназија има 17,1 одсто, колико имају и радикали, док Доста је било бележи 14,3 одсто. Показује се и да су радикали дупло популарнији међу дечацима, а коалиција Бориса Тадића, Чедомира Јовановића и Ненада Чанка дупло популарнија међу девојчицама.

Извор: danas.rs

Oznake: izbori 2016, izborne ankete, mladi, predizborni marketing, SNS, SRS