ИСТРАЖИВАЊА БИРАЧКОГ ТЕЛА: Како гласају пензионери Београда vs. општа популација

15:00 02.03.2018.

У претходним текстовима већ је много тога реченог у вези београдских избора и политичке атмосфере у којима се они одвијају. При чему је нарочито важан, већ помињани, све шири феномен страха од изјашњавања, услед чега сондирање јавног мњења (а све више и само гласање) у Вучићевој Србији постаје све „ђаволскији“ и тежи посао.

Другим речима, људи се тешко јављају и још теже слободно изјашњавају о политичким питањима (поготово у кампањи, и поготово када је реч о онима који нису присталице СНС-а), и готово априори верују да је анкетар на неки начин, директно или индиректно, повезан са „Великим Братом“ у лику Александра Вучића и владајуће странке.

Ми смо тај проблем покушали превазићи комбиновањем „теренске“ и телефонске анкете (при чему, на телефону „убија“ СНС, док у живом, лице-у-лице контакту опозиција – нарочито она „непожељна“ – стоји неупоредиво боље), али се ту поставља питање репрезентативности и праве пропорције (да ли фифти-фифти, или 2:1 – и у чију корист?)

Резултати које овде објављујемо „стари“ су између три и четири седмице. А у политици, поготово српској политици, и поготово у предизборној кампањи, то је веома дуг период. Довољан је, понекад, само један догађај, један инцидент, један скандал (или, на пример, један ТВ дуел), па да падну у воду, или се претумбају сви резултати, процене и прогнозе.

Дакле, ови резултати су, по нама, били релевантни и, у поменутим околностима, колико год је то могуће поуздани, пре 20-30 дана, и углавном су већ презентовани у неким – додуше, малобројним – медијима (Време, Недељник, Данас), као и код нас на НСПМ, али у другим рубрикама (најчешће, Хроници). Ипак, оно што до сада није било објављено, и због чега мислимо да би могла бити занимимљива и ова помало окаснела презентација, јесте поглед на изборно опредељење најстарије популације Београђана. Њихове ставове смо, делом, ектраполирали из главног налаза, на шта смо додали још неколико стотина анкета (и на терену и на телефону) рађених специјално на овој социјалној групацији.

Налаз који смо добили је једним делом свакако био очекиван (они су, наиме, много, много више, заправо, скоро апсолутно наклоњени СНС-у и Вучићу лично), али су, морамо признати, биле донекле изненађујуће размере и степен те подршке. Постоје, разуме се, и изузеци, али они су веома ретки и „изузетни“.

А да би те размере пензионерског „вучићизма“ биле још јасније, направили смо и једну компарацију ставова ових најстаријих суграђана, са одговорима укупне београдске популације на иста питања. И резултати су више него очигледни. Као што је очигледан и закључак који се из свега презентованог намеће. Уколико главну реч на изборима 4. марта буду имали пензионери – којих има око 400 хиљада и чине око 25 одсто гласачког тела, али на изборе излазе у далеко већем проценту од свих осталих категорија, и чине око трећине свих изашлих гласача – Вучић је посао завршио и може опет да се нада апсолутној победи.

Уколико, због лошег времена, или нечег другог, пензионери закажу, или се друге категотије гласача (млађи и образованији, међу којима је опозиција ипак јача) масовно појаве на биралиштима, избори ће бити неизвесни. (На страну што, поштено говорећи, опозиција у овој кампањи није много учинила да, на пример, јединственим наступом и заједничком поруком, снажније мобилише „своје“, односно антивучићевски настројене гласаче. Но, то је већ друга прича.)

ПС. А за оне заинтересоване, нашу конкретну „изборну прогнозу“ (дакле, не истраживачки налаз, него субјективну процену на основу ових и претходних налаза) објавићемо сутра. Али напомињемо да та прогноза, чак и ако се покаже више или мање тачном, и „кладионичарски“ употребљивом, не треба и не би смела да се брка са правим и озбиљним друштвеним истраживањима која континуирано вршимо и презентујемо на сајту НСПМ.

Ђ. В.

Пензионери Београда
30. јануар – 8. фебруар2018.
истраживање теренско и телефонско (1:1)
узорак: пензионерска популација – репрезентативан
испитаника: 800