Pročitaj mi članak
Приштина — Косово и Метохију је за два месеца напустило између 50.000 и 120.000 Албанаца, а приштински историчари кажу да се то „не памти још од периода Османлија“.
Како наводе, у таласу оних који су напустили КиМ било је и најмање 6.000 ученика основих школа.
Док се у Београду само прати шта се дешава, а мање се говори о разлозима, „косовски“ историчари кажу да су раније разлози исељавања били другачији, а да се сада Косово „немилосрдно празни, што укупну ситуацију чини алармантном и са несагледивим последицама“.
Историчар професор др Хакиф Бајрами страхује да „иза оваквог масовног одласка Албанаца стоји неки тајни договор светских моћника“.
Бајрами је гостујући на Јавном сервису РТК позвао надлежне да нађу снаге и зауставе овај егзодус.
Професор демографије Рифат Блаку каже да је ово егзодус са страшним последицама. „Ово је тектонски поремећај за Албанце на Косову“, рекао је он за приштинске медије.
Званичници „косовске тајне службе“ су у парламенту изнели податак да је у последње време Косово напустило више од 50.000 Албанаца.
Приштински медији примећују да је веома чудно и неприхватљиво да нико од лидера политичких странака, изузев лидера АБК Рамус Харадинаја, који је недавно заплакао на аутобуској станици када је видео масу својих сународника како беже са Косова, није покушао да то заустави и тим људима да бар мало наде.
Медији такав приступ политичара сматрају њиховим страхом да се суочавају са масом која напушта Косово.
Неки, пак, пишу да је од августа прошле године до данас са Косова избегло више од 100.000 људи, али да званичници крију тај податак, док други тврде да је тај број знатно виши и да прелази шест одсто укупног броја становништва Покрајине, који се процењује на нешто испод два милиона.
Међу онима који одлазе са Косова највише је Албанаца, али и Рома, Ашкалија и Египћана.
Посланици ових заједница у „косовској скупштини“ тврде да њихови сународници беже због веома тешких животних услова, те од „косовске владе“ захтевају да хитно предузме мере ради спречавања тог егзодуса.
Експерти такође сматрају да је овако масовни одлазак Албанаца вишегодишња последица незапослености, лошег процеса приватизације који није донео нова радна места, али такође сматрају да је овакав масовни одлазак и демонстрација против владних економских политика.
Аналитичар Дукађин Горани каже да је овакав масовни одлазак на неки начин „демонстрација против владиних економских политика“. Он каже да су људи веома незадовољни и да се могло очекивати да ће људи који немају наду за бољи живот одлазити.
Његов колега Фатмир Шехоли сматра да досадашње „владе Косова“ никада нису озбиљно схватиле међународне извештаје о прогресу Косова који су у континуитету говорили о лошем економском стању на том подручју.
Позивајући се на податке Удружења „Мајке Терезе“ која делује на Косову, Шехоли каже да 18 одсто становништва живи у екстремном сиромшатву са 0,90 центи на дан, док 27 одсто њих живи у сиромаштву са свега 1,40 евра на дан, а да је незапосленост изнад 60 одсто радно способног становништва.
Највећи непријатељ „Косова“ је, каже Шехоли, корупција, организовани криминал и клијентелистички приступ запошљавања у „косовским институцијама“.
„Људи су очекивали промене након избора од јуна прошле године и увидевши да их неће бити наде су нестале, а они су своје судбине и судбину својих породица ставили на коцку упућујући се у земље ЕУ“, навео је.
„Влада Косова“ покушава да конкретним мерама спречи масовно исељавање „косовских становника“ који већ неколико недеља беже преко Србије и Мађарске, а од пре три дана и преко Албаније.
Министар за рад и портпарол „косовске владе“ Арбан Абраси тврди да влада ради на мерама које би спречиле илегалну миграцију, али да у то питање треба да се укључи и опозиција.
„Схватљиво је да је борба против илегалне миграције пре свега одговорност владе Косова и релевантних институција али у томе треба да се укљуце и други са циљем доприноса као што је опозиција“, рекао је Абраси.
Упркос томе, међуитм, масовни одласци Албанаца се настављају, а приштински медији процењују да дневно са приштинске аутобуске станице одлази 500 до 600 људи.
Према подацима МУП-а, отишло је највише становника општина Подујево, Урошевац и Гњилане. Сматра се да је ове општине напустило више од 30.000 Албанаца.
(Танјуг)
