Pročitaj mi članak

Istina o pompezno najavljivanom zapošljavanju mladih lekara

0

Anesteziolozi, radiolozi, pedijatri, samo su neki od najdeficitarnijih specijalista u zdravstvenom sistemu Srbije, i dok ustanove širom zemlje kubure sa osobljem, na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je više od 1.600 lekara koji čekaju posao. Iako je ministarka zdravlja Danica Grujičić, početkom februara najavila da će do marta, u dogovoru sa kancelarijom predsednika Srbije, biti novih zapošljavanja mladih lekara, kao i onih koji su na birou, pre svega u unutrašnjosti, tačnije van Beograda, spisak nezaposlenih se međutim nije smanjio. Naprotiv, sve je duži.

Међу незапосленим лекарима највише је доктора медицине.

“Министарка је у праву када каже да постоји старија популација лекара, који су одавно испунили услов за пензију. То су све зрели специјалисти од преко 60 и 70 година, који би можда могли да уступе место млађим колегама. Међутим, потребно је 10 до 15 година да добијете зрелог и доброг кардиохирурга или неурохирурга, тако да није довољно само запослити особу, јер мора да стекне искуство како би могла да ради са оболелима и да од некога посао и да научи. Онда имате старије који заузимају место и млађе којима треба посао, али не могу одмах да раде самостално, потребни су им ментори и то је једно врзино коло. Неопходна је дуга едукација и специјализација младих лекара, који ће уз старије и искусније колеге у једном тренутку решавати најтеже компликације, а у установама изгледа нема места за све”, објашњава за Нова.рс проф. др Драган Милић, директор Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Ниш.

У овој установи током фебруара, за стално није примљен ниједан лекар.

“Ако би стварно почели да запошљавају, онда је први на нашој листи доктор Бранислав Јовановић, специјалиста анестезиолог. Он ради на уговоре од три месеца, што је срамота, а било би очекивано да први буде примљен за стално. Нажалост, и поред обећања министарства, још није било запошљавања”, каже доктор.

Лекари нам увек недостају, истиче он, а доказ за то су листе чекања.

“Ако имате приватну праксу која цвета, онда је и то показатељ да у државним установама недостају лекари. Ако имамо пацијенте који су принуђени да одлазе на приватне прегледе, онда то говори да имамо проблем са кадром. Наравно, листи чекања ће увек бити, али треба да буду пристојне, да пацијенти не чекају дуже од две недеље на интервенцију или снимак, а не три, пет и више година”, наглашава проф. др Милић.

Ни у другим градовима Србије, није било нових запошљавања младих лекара, нити њихових колега са бироа.

“У Краљеву смо имали само интерне конкурсе за специјализације, али то је за људе који већ раде на клиникама, па су сад добили посао као клинички лекари. Министарка здравља планира да запосли 1.400 или 1.600 лекара, колико их чека посао, али онда мора да промени закон о максималном броју запослених у јавном сектору или да исти тај број људи буде отпуштен, или буде послат у пензију”, каже др Раде Панић, анестезиолог у болници у Краљеву и председник Синдиката лекара и фармацеута Србије.

“Више од 80 одсто лекара ради дупли норматив, значи да им треба дати две плате, док га 20 одсто уопште не испуњава јер њих штити политика. Подржавамо министарку да ове људе коначно доведе у ред или да на њихово место запосли оне који ће да раде. Такође, треба редуковати број немедицинског и помоћног особља јер их је превише, као и оне бесмислене раднике у здравству који су по струци професори историје или физичког васпитања, а заузимају радна места”, наглашава др Панић.

“Нисам чула да је неко нов запослен током фебруара у Вршцу. Што се тиче дефицитарног кадра министарка би требала да их запошљава по хитном поступку без икакве процедуре. Недостају нам радиолози и анестезиолози, а крајем прошле године имали смо конкурс за радиолога на који се нико није јавио. То значи да немамо специјалисте, нема ко да лечи грађане, а неко мора. Сви одоше у иностранство. Из тог разлога специјализације морају да расписују што чешће и да попуњавају дефицитарне гране. Међутим, када лекар у малом месту заврши специјализацију, одмах одлази у Београд, да попуни место у Клиничком центру. Београд преузима готове специјалисте из унутрашњости и зато немамо лекаре. Распишемо конкурс, доведемо младе лекаре, доделимо им специјализације и онда их преузме Београд. Неопходна нам је системска промена начина запошљавања лекара на нивоу целе Србије, како бисмо заштитили мале центре попут Вршца, Зрењанина, Пирота и других места, где такође мора да функционише здравствена служба, исто као у Београду и Новом Саду”, објашњава др Татјана Вешовић, специјалиста гинекологије и акушерства у Општој болници у Вршцу.

Она наглашава да ћемо тек за пет или 10 година моћи, можда, да очекујемо нормализацију ситуације са кадровима у систему.

Подсетимо, Министарка здравља Даница Грујичић најавила је првог фебруара да ће у Србији бити спроведена нова запошљавања младих лекара до краја тог месеца. Она је тада истакла да у Србији има око 1.400 незапослених лекара, а да их у исто време недостаје у читавој Војводини или, на пример, у Малом Зворнику. Како је објаснила, незапослени лекари неће да иду у мања места, да одлазе од куће, где живе са „татом и мамом“.

Незапослени лекари на бироу

Лекари – незапослени

Доктор медицине – 1.308

Лекар опште праксе – 19

Специјалиста интерне медицине – 9

Специјалиста педијатрије – 8

Специјалиста гинекологије и акушерства – 4