Pročitaj mi članak
Филм „Људи у олуји“ приказује страдање фолксдојчера које немилице шиканира, прогони па и ликвидира старојугословенска војска, састављена махом од Срба. При томе се служи свим средствима, неувијеним насиљем, сплеткама, шпијунажом, не презајући ни од убијања деце
Дворана Милер, загребачког биоскопа Европа није могла примити све који су, у четвртак желели да присиствују представљању књиге Даниела Рафаелића “Кинематографија у НДХ”.
Бројност публике, несумњиво, потврђује како је све што је везано за Независну државу Хрватску и данас гарант великог интереса публике, стручњака и медија.
Први промотер др Марио Јареб изјавио је како је управо за време “ендехазије” постављен темељ њихове савремене кинематографије и то понајвише захваљујући Маријану Микцу, Бранку Маријановићу и Октавијану Милетићу, који су и главни актери овог историјског прегледа.
Др.Ивица Шуте открио је како га је ова књига оставила без даха, а њену вредност види, пре свега, у бављењу њиховом културном историјом иначе – недовољно истраженој. Милана Вуковић Руњић изнела је утисак да је књига “Кинематографија у НДХ” извор бескрајног задовољства у читању.
Аутор Даниел Рафаелић стоички је поднео све похвале за рад на својем укориченом првенцу. Грађу за њега Рафаелић је стрпљиво слагао копајући по архивима од Загреба, преко Беча, Берлина, па све до Југословенске кинотеке у Београду. А управо захваљујући споменутој кинотеци, како је рекао Рафаелић, сви присутни имали су прилику погледати филм “Људи у олуји“ (Менсцхем им Стурм), успех кинематографије Трећег рајха.
Пред препуном двораном биоскопа, Рафаелић је филм најавио као нацистички и антисрпски, наглашавајући како је ова пројекција прва јавна пројекција тог филма након седамдесетак година. Немци су, казао је Рафаелић, били одушевљени лепотама Хрватске и у јулу ’41. у Загреб је допутовала немачка филмска екипа, с бројним филмским звездама Трећег рајха, али и целе ондашње европске кинематографије.
Било је ту и одређених несугласица између немачке и хрватске стране, али након што су немачки продуценти пристали креирати један лик надахнут особом поглавника Павелића, снимање је могло почети. Наводно је, сам Павелић инсистирао на томе да један лик буде филмски уобличен по њему, па се тако презиме несебичног апотекара, који жртвује властити живот како би од одмазде српске војске спасао немачког учитеља, тек у једном слову разликује од његовог.
Филм “Људи у олуји” приказује страдање фолксдојчера које немилице шиканира, прогони па и ликвидира старојугословенска војска, састављена махом од Срба. При томе се служи свим средствима, неувијеним насиљем, сплеткама, шпијунажом, не презајући ни од убијања деце.
Немци се самоорганизују у покушајима да најугроженије припаднике своје мањинске заједнице пребаце преко немачко-југославенске границе. Савезнике за то проналазе у Хрвату и Словенцу који им по цену властитог живота помажу.
Након слома нацистичке Немачке “Људе у олуји” снашла је забрана јавног приказивања, а протагонисте је прекрила ћутња и заборав.
Крај филма измамио је аплауз многобројне публике. Није наведено ко је коме и ко је чему аплаудирао.
(Дневно.хр)
