Институт Арчибалд Рајс: Државно-правна изјава

07:00 02.03.2024.

Сходно решењу Међународног суда правде којим се под одређеним условима приватним лицима признаје могућност да заступају ставове и интересе шире заједнице и да поступају и говоре у њено име, а с обзиром на фактичку парализу и неделотворност јавних и политичких установа у Србији, у име српског народа Институт Арчибалд Рајс доноси и објављује следећу државно-правну изјаву:

1. Лице које се узурпиравши власт лажно представља као „председник Србије“ у среду 28. фебруара у Тирани, Албанија, присуствовало је ткз. самиту Украјина-Југоисточна Европа, у ствари састанку сателита и послушника НАТО пакта, где је потписао низ одлука и ставова чиме је тешко компромитовао српску државу и нанео непроцењиву моралну и политичку штету српском народу.

2. За присуство и учешће у доношењу штетних одлука на наведеном скупу, српски самозванац подлеже кривичној одговорности у смислу члана 114 Устава Србије где се истиче обавеза „очувања суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део,“ и то из најмање два разлога. Прво, зато што је пристао да макар и као лажни председник учествује на скупу где је као равноправна учесница, са шефовима других држава, била позвана самопроглашена „председница“ одметничких власти на окупираном Косову и Метохији. Тиме је прекршио уставну норму која налаже да је Косово и Метохија саставни део Србије и да је противзаконит сваки поступак грађанина Србије којим се та норма доводи у питање. Затим, он се поступајући у име Србије, макар и неовлашћено, у декларацији тога скупа придружио ставу у вези подршке „независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама од 1991. године“ а да барем у својству присутног грађанина Србије није искористио прилику да инсистира да се у декларацију унесе став где би била изражена подршка суверенитету и територијалном интегритету Србије у њеним међународно признатим границама и у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Тиме је као грађанин Србије са обавезама које из тога проистичу поновио претходно наведено кривично дело, које се квалификује као велеиздаја.

3. Поред овога, самозванац је на скупу у Тирани својим присуством и деловањем нанео тешку повреду угледу и интересима српске државе и српског народа. Представљајући се лажно као „председник Србије“ он се солидарисао са ставовима НАТО послушника где се износи низ неистина у вези са Русијом и њеним председником. У декларацији коју је потписао између осталог осуђује се наводни „руски агресивни рат пуног обима против Украјине“ и тражи се „кажњавање одговорних за злочине агресије, злочине против човечности и друге бруталне злочине које је Русија починила над Украјином“ као и „сарадња и усредсређивање напора на повратак незаконито депортованих и присилно расељене украјинске деце.“ Ово последње самозванац је потписао не питајући никога и прелазећи преко чињенице да му уставом набројана председничка овлашћења на која противзаконито претендује такав самовољан чин, чак и да јесте легитимни председник Србије, не би дозвољавала. Солидарисање са наведеним ставом НАТО марионета посебно је перфидно и гнусно имајући у виду да је измишљотина о „присилно расељеној украјинској деци“ заправо кодирана алузија на „оптужницу“ што служи као основа за вођење „кривичног поступка“ против председника Русије Владимира Путина пред ткз. Међународним судом правде, квазиправосудном установом која, слично раније основаном Хашком трибуналу, отворено делује као политички инструмент колективног Запада.

4. За наведене поступке, поред кривичне одговорности за велеиздају, самозванац сноси и моралну и политичку одговорност за деловање, уз лажно представљање, противно плебисцитарном ставу и вољи српског народа, који одбацује све ставове које су у својој декларацији у Тирани потписали НАТО послушници.

5. У име српског народа, Институт Арчибалд Рајс зато упућује извињење руском народу за непочинства српскога самозванца, међу којима је најогавнија његова најављена спремност да нацистички режим у Украјиниснабдева српским оружјем и муницијом којима би се убијали припадници братског и савезничког руског народа, било у својству војника или цивила у терористичким нападима на руске насеобине које нацистички режим без престанка врши. Даље, Институт Арчибалд Рајс умољава Владу и државне органе Русије да поступке самозванца (каквих је и Русија у свом историјском искуству имала) не приписује српском народу, који их са одвратношћу одбацује, већ искључиво њему и злочиначкој камарили издајника и изрода око њега окупљеној.

6. Имајући у виду све напред наведено, као и тежину кривичних дела и моралних и политичких непочинстава самозванца и лажног председника Србије, у име српског народа, који је тренутно онемогућен да своју вољу изрази институционалним путем, Институт Арчибалд Рајс позива сваког грађанина Србије који се налази у положају да то учини да изврши грађанско хапшење лажног председника Србије, у складу са чланом 292 Закона о кривичном поступку Србије и чланом 27. Устава Србије, са обавезом да ухапшеног одмах преда на процесуирање јавном тужиоцу или полицији.