Након низа лоших вести везаних за Босну и Херцеговину уопштено, а поготово кад је у питању њен европски пут коначно једна добра. И то смо дочекали.

Ових дана, тј. Овај понедјељак 24. августа објављено је да је Вијеће министара БИХ прихватило начела координације система власти у БИХ у процесу европских интеграција. Звучи компликовано. Неке координације и интеграције. Кад би неко интервјуисао грађане босанско-херцеговачких градова или градова у Хрватској и Србији вероватно 95% њих не би знало о чему се ту ради. То је горка истина. Но у овом тексту нећемо се бавити политичком неписменошћу и непоткованошћу народних маса. Битно је да се коначно нешто добро догодило.

Дакле, што је то?

Кад се спомиње „систем координације ЕУ процеса у БиХ“ мисли се заправо на укључивање, консултовање и одлучивање појединих нивоа босанско-херцеговачких власти како би се формирао коначни став државе БиХ о неком питању у преговорима са Европском унијом. Савјет министара је прихватило предлог из 2013. године да у том координационом механизму учествују Савјет министара (државна разина), ентитети, кантони-жупаније и дистрикт Брчко. Ову одлуку би ускоро требало да усвоји влада ФБИХ. Влада РС-а је ово решење прихватила пре две године.

Наиме, пракса је Европске уније да свака држава чланица буде политички функционална од врха до дна. Без те функционалности ниједна држава не може бити чланица ЕУ. Због тога еуропејци траже од БиХ да нађе решење о том питању механизма координације. Осим тога проблема, да би се БиХ могла пријавити за чланство у ЕУ мора да реши проблем „Сејдић-Финци“ и привредно-социјалне реформе. Након година трзавица и натезања локалних политичара узаврело Сејдић-Финци питање је остављено по страни па је ЕУ одлучила од пролећа прошле године не тражити његово тренутно решење. Нити привредна ни социјална питања неће моћи се лако решити. Крајем јула су избили у Сарајеву протести радника због могућих смањења њихових права, а све ради новог Закона о раду који је донесен због већ поменутих нужних реформи које тражи ЕУ.

Због чега су уопште избили пријепори око система координације?

Код њега је била спорна чињеница које нивоа власти би требале бити укључене у консултовање и доношење коначних одлука. Све је то штуро и не говори много. Појаснимо ствар. И овај политички спор (попут Сејдић-Финци и многих других) био је само још један фрагмент у целокупном босанско-херцеговачком хладном рату које 3 етничке групе воде од 1996. године до данас. Срби, Хрвати и Бошњаци усмерени једни против других. Ради се о томе да ли ће неки политичари приграбити више власти за једну националну заједницу, хоће ли некој националној заједници бити ускраћена права или хоће ли се то добро завршити за све три заинтересоване стране или ништа од свега. Нивои власти симболизују политичку моћ појединог народа.

Прва варијанта: већина бошњачких политичара би желела да искључиво највиша државна ниво (Савјет министара и Предсједништво) одлучује о европском путу БиХ. Као најбројнији народ Бошњаци су увек у стању изабрати барем једног члана Предсједништва. Видели смо да могу по садашњим правилима изабрати и два. Не чуди да се залажу за такво решење. То међутим не одговара никоме од српске политичке елите јер не би била заступљена Република Српска. Не треба ни говорити да хрватској политичкој елити то никако не одговара.

Друга варијанта: ако би били укључени осим државне нивоа и ентитети то би користило и Бошњацима и Србима. Хрватима не. У Српској има Срба око 90% па без проблема имају доминацију у свом ентитету. У Федерацији, након наметнутих измена 2001., већину министарских и других позиција на нивоу ентитета контролишу Бошњаци. Тако је данас однос у влади ФБиХ 10 према 6 у корист бошњачких представника наспрам хрватских. Одлуке федерална влада може да доноси и да су сви хрватски министри против.

Трећа варијанта: у механизам координације су укључени државни ниво, ентитети, кантони и дистрикт Брчко. То одговара свим народима. Ако су укључене жупаније онда и Хрвати имају право гласа јер имају три практично једнонационалне жупаније и двије где имају паритет с Бошњацима. Дистрикт Брчко такође свима одговара.

Ипак има разлике код српских политичара. СДС на челу са Младеном Иванићем је фаворизовао другу варијанту решења тј. Да само учествују државни ниво и ентитети. „Ако Додик и Цвијановић желе Републику Српску свести на ниво једне жупаније, то је онда већ њихов проблем. Они измишљају политичке проблеме и увлаче Републику Српску у причу која се ње не тиче. Међутим, ја им никада нећу допустити да Републику Српску и жупанију изједначе „- тако је зборио Иванић.

С друге стране лидери СНСД-а и РС-а Милорад Додик и Жељка Цвијановић су се залагали да се у ту причу укључе у жупаније. Због чега тај сукоб? Два су разлога. Први, мање значајан, због њихових позиција. Иванић је има функцију члана Предсједништва БиХ. Додик је предсједник Републике Српске, а Цвијановић њена премијерка. Логично је да ће се сви борити да управо њихове политичке позиције буду укључене у европске процесе. Упркос томе јасно је да се не ради само о томе.

Други, важнији разлог, јесте општа стратегија према политичким односима у БиХ СДС-а и СНСД-а. СДС-ова стратегија је у томе да гледају на Босну и Херцеговину као проблем скоро искључиво Срба и Бошњака. Њих није брига за положај Хрвата ни у Федерацији ни у БИХ. Дапаче, својом политиком помажу да Бошњаци преузму све више власти у ФБиХ да би њу претворити у свој ентитет. Након тога надају се како ће Бошњаци пристати на дисолуцију БиХ на два дела – српски и бошњачки. Супротна томе је стратегија СНСД-а и Додика. Њихово гледиште сматра једнаким све три стране и изискује на дословном провођењу Дејтонског споразума.

Они желе вратити све надлежности РС-у које им је одузео Високи представник у БиХ, а и такође желе да односи у Федерацији буду изворно Дејтонски, дакле ФБиХ као равноправни ентитет Бошњака и Хрвата. Може и хрватски ентитет. Тешко да је то из неке љубави Додика и његових сарадника према Хрватима. То је због сопствених српских интереса. Они мисле да кад Бошњаци у потпуности овладају федералном и делимично државном нивоом на рачуном Хрвата на ред стиже Република Српска и коначна централизација БиХ у корист једног народа.

Што се тиче бошњачких политичких странака ту смо до сада гледали два различита приступа око БиХ. Проблема кад су у питању међуетнички односи. Један је онај СДА-овски, а други СДП-овски и ДФ-овски. У бити и једни и други су првенствено гледали интересе сопственог народа и бирачког тела као уосталом и све остале стране у БиХ, но начини изведбе су били другачији.

СДА као једнонационална странка је увек имала сужен простор деловања. Формално залагали су се за верност садашњим моделима власти, а у тајности су чинили покушаје стварања унитарне државе уз помоћ странаца. У томе су често имали њихову подршку. Свако мало би Високи представник пренео неке овласти са кантоналне нивое на ентитетску, ас ентитетског на државни ниво.

С друге стране, СДП БИХ као формално мулти-етничка грађанска странка имала је много шири опсег могућности. Под кринком опонашања грађанског и модерног уређења западних земаља покушавали су наметати и инсталирати своје представнике на политичке позиције које су намењене за хрватске странке. Тако су неко време, 2010.-2014. имали под контролом целу федералну власт, а и неке ниже нивое власти. Кад било која доминантно бошњачка странка покуша створити неки конструктиван договор са челницима странака других народа онда то опозиција назива издајом националних интереса.

Све ово помињемо како би покушали да схвате зашто је прихваћено оно што је прихваћено. Питање је зашто је сада СДА пристала на ову варијанту решења механизма координације европских процеса. Вероватно због притиска еуропејаца и хрватске дипломатије те због потребе да нешто конструктивно направе у Федерацији иу држави.

Можемо се сложити како ХДЗ БИХ, као и челне странке осталих народа, првенствено гледа интересе својих бирача, тј. Хрвата. Инсистирање ХДЗ-оваца да и жупаније буду укључене у овај механизам је последњи браник заштите интереса хрватског народа у БиХ. Сигурно је и дипломатија Републике Хрватске помогла да се убрза ово решење. Често у задње време гледамо како се хрватски европарламентарци труде учинити нешто за БИХ и хрватски народ у њој. Не треба заборавити како европски пут води БиХ кроз Хрватску. Хрватска може блокирати улазак БиХ у ЕУ све док се права Хрвата не реше како спада.

Вратимо се самом садржају одлуке. Према нацрту одлуке о систему координације европских процеса у БИХ предвиђено је успостављање 6 заједничких тела: Колегијум за европске интеграције, Министарска конференција, Форум саветника за европске интеграције, Комисија за европске интеграције, подкомисије / пододбори за европске интеграције и радне групе за европске интеграције. Колегијум за европске интеграције би требао представљати највише политичко тело у целом том систему.

Према нацрту одлуке, у Колегијуму би као чланови требали бити предсједавајући Савјета министара БиХ (предсједавајући Колегијума), ентитетски премијери (замјеници предсједавајућег Колегијума), затим замјеници предсједавајућег Савјета министара БиХ, најмање два жупанијска премијера који у Колегијуму презентирају усаглашен став у име свих кантоналних влада и гласају само о питањима из искључиве надлежности жупанија, те градоначелник дистрикта Брчко. Предвиђено је да сједницама Колегијума, зависно о питањима која се разматрају, могу присуствовати и ресорно надлежни министри свих нивоа власти. Седнице Колегијума требао би, по овом радном материјалу, сазивати предсједавајући по сопственој или било чијој иницијативи од чланова Колегијума, а уколико је он спречен, сазивају је замјеници предсједавајућег Колегијума.

Изгледа да сви који су стрпљиви дочекају боље дане. Тако и Босни и Херцеговини можда крене набоље. Надајмо се само да ово решење неће пропасти, као толика до сада, и да ће Савјет министара довршити коначни документ пре краја септембар Оптужбе за издају државе већ су почеле прштати од тзв. грађанских странака. Ово решење је још један сигуран пораз политика које су заступали и заступају политичари с врло сумњивим моралом попут Златка Лагумџије и Емира Суљагића. То су људи који се представљају као либерали и мулти-култи а заправо су острашћени националисти пуни ксенофобије, мржње и нетрепељивости према свакој етничкој заједници која није њихова.

Према таквима Срби и Хрвати у БИХ не би требали имати никаква права и сви би требали бити грађани Босанци. То је наставак ратне политике једног дела екстремиста. Такви људи не би смели имати било какву важну улогу у сложеној и крхкој држави каква је Босна и Херцеговина. Они не могу ништа добро донети нити бошњачком народу нити држави у коју се куну. И њихов народ им полако окреће леђа. Добро је да су вође СДА кренули правим стазама сарадње.

У садашњем модерном времену сви индивидуе, али и колективи: народи и државе заслужују еманципацију.Одлука о механизму координације европских процеса у БиХ је управо то. Све нивоа власти ће бити укључене – државна, ентитетске, кантоналне и дистрикт Брчко. На овај начин нико неће бити закинут. Иако су хрватски представници предлагали ово решење оно није усмерено нити против Бошњака ни Срба. Све жупаније ће моћи изнети своје проблеме и приједлоге – једнако бошњачке као и хрватске. Нема ништа паметније од мудрог дугачког преговарања и договора. Био би велики минус за Босну и Херцеговину кад би се држали ово г механизма као Светог писма. Док трају аранжмани с Европском унијом сви интелектуалци и зналци који то могу и желе требају бити укључени и давати своје предлоге. БИХ треба добро испреговарати услове уласка у ЕУ да јој се не би поновила судбина Хрватске која преговоре није одрадила на најбољи начин и није се добро припремила за улазак па је испало да чланство више кошта од добити. Време ће показати како ће Босанци и Херцеговци одрадити свој европски задатак.

УПУТНИЦЕ:

[1] http://www.hercegovina.info/vijesti/vijesti/bih/zupanije-ce-odlucivati-o-europskom-putu-95759#news_view

[2] Ibid.

[3] http://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=832381

[4] Ibid.

[5] http://hms.ba/sukob-ivanica-i-dodika-zbog-mehanizma-koordinacije-s-eu/

[6]http://www.index.hr/vijesti/clanak/hrvatski-europarlamentarci-odigrali-kljucnu-ulogu-u-formuliranju-rezolucije-o-napretku-bih-/814403.aspx

[7]http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/sta-pise-u-draftu-odluke-o-sistemu-koordinacije-procesa-evropskih-integracija-bih-predvidjena-je-zastita-ustavnih-nadleznosti

[8]Ibid.

[9]http://www.klix.ba/vijesti/bih/sdp-mehanizam-koordinacije-uvod-je-u-rekonstrukciju-bih-po-zelji-covica-i-dodika/150825054

[10]http://www.bizlife.rs/vesti/79000-hrvatska-briselu-vise-dala-nego-sto-je-dobila

Извор: СРБИН.ИНФО – Матија Шерић

Ознаке: БиХ, ЕУ, Матија Шерић, СРБИН.инфо