"Јутарњи лист" тврди да је Србији угрожена визна либерализација због укидања виза трећим државама јер отежава борбу против илегалних миграција на Балкану и ЕУ
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да је визна политика са ЕУ усаглашена, али и да Србија има своје интересе, те да наша земља још није чланица ЕУ.
Позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу, хрватски дневник тврди да је ЕУ забринута јер Србија из политичких разлога укида визе трећим земљама, а посебно наводно помиње Иран, чији држављани, након укидања виза, долазе у Србију као туристи, а потом се крећу преко БиХ према земљама ЕУ.
“Овакво понашање Србије је непримерено и опасно. Они тиме могу угрозити и визну либерализацију која постоји за њихове грађане и ми ћемо помно пратити како ће се ствари одвијати. Осим за Иран, постоје нагађања да би Београд могао ускоро укинути визе и за неке друге државе и тако Београд постати врата за њих на путу према ЕУ“, рекао је наводно један дипломата ЕУ за Јутарњи.
Исти извори кажу да такво укидање виза може бити дие кампање Србије да награди државе које нису признале косовску независност.
Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Дачић, пак, поручује да се Србија усаглашава са визном политиком ЕУ, али додаје и да „Србија има своје интересе, јер још нисмо чланица ЕУ“.
„У сваком случају водићемо рачуна да спречимо сваку злоупотребу, као што смо и до сада радили. Анализираћемо сваку ситуацију и ако има потребе и у случају да се повећава број миграната, увешћемо поново визе за неке земље. Али, то је помало лицемерно, јер нама мигранти долазе из ЕУ, из Грчке и Бугарске, сад само фали да нам ЕУ држи лекције о мигрантима. Нек они реше то питање. Лако ћемо ми за визе“, рекао је Дачић за Блиц.
Дачић је запитао одакле је дошло више од милион миграната који су у прошле три године ушли у Србију.
„Наравно, из ЕУ. Не смета њима укидање виза, него што све више земаља повлачи признање Косова. Будите поштени, па то признајте“, поручио је Дачић.
Јутарњи констатује да, иако до сада ЕУ службено није реаговао због оваквог понашања Србије, очекује се да би следећ седмице, на састанку Савета за опште послове ЕУ, у закључцима за проширење и Западни Балкан, Србији могла бити упућена критика и изражавање забринутости Уније.
У нацрту тих закључака у које је Јутарњи, како се наводи, имао увид пише да “Савет позива Србију да се суздржи од скретања од заједничке визне политике, око чега је недавна пракса, као што је склапање споразума о визној либерализацији с одређеним трећим државама, изазвало забринутост”.
Европска унија, тврди Јутарњи, није нити до сада била генерално срећна што се Србија у спољној политици уопште не приближава ставовима ЕУ, као што би се иначе очекивало од државе са статусом кандидата која преговара о чланству.
ЕУ је, наводи се, толерисао такво понашање Србије, поготово око односа с Русијом.
Србија, пише лист, наставља политику “и ЕУ и Русија” иако, како примећују бриселске дипломате, то углавном значи да је Србија на страни Русије, не подржава нити један заједнички став ЕУ према Русији, па ни санкције, док преговара о чланству у ЕУ.
„Али у спољној политици Србије за ЕУ све проблематичнија постаје и подршка коју Београд пружа разним трећим државама, укључујући и онима које имају озбиљних проблема с кршењем људских права, у телима УН и другим где она не следи политику ЕУ“, наводи даље Јутарњи.
Лист пише да ће у закључцима са наредног министарског састанка ЕУ бити наводно поновљен позив Србији да се “прогресивно сврста са заједничком ЕУ спољном и безбедносном политиком, у складу с преговарачким оквиром, и преокрене тренутни тренд који је у паду под хитно”.
АНГЕЛА МЕРКЕЛ ИМА РОК ОД ДВЕ НЕДЕЉЕ: Да пронађе решење за мигрантску кризу https://t.co/3LwJDOtjMd
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 18, 2018
Наводи се и да друге државе региона Западног Балкана, поготово Македонија, Црна Гора и Албанија, нису срећне понашањем ЕУ која стално позива да се државе региона приклоне спољној политици ЕУ, али не награђује оне које то чине док с друге стране највише помаже Србији која то не чини.
„ЕУ ће позвати Србијиу као и друге државе Западног Балкана да наставе регионалну сарадњу и градњу добросуседских односа. У случају Србије то се највише односи на нормализацију односа с Косовом што је и главни услов за напредак у преговорима о чланству у ЕУ. Од Србије ће се тражити и хитне мере како би се поправило стање медија. Иако Србија напредује у приступним преговорима, постоји забринутост ЕУ око неких кључних питања око којих у Србији нема напретка“, тврди Јутарњи.